Радио К.Митровица – Од парафирања бриселског споразума априла 2013. прошло је више од три и по године, шта је имплементирано од договореног и шта је са транспарентношћу?

Стојановић: Проблеми на Косову и Метохији никада нису били мали, никада нису били једноставни за решавање и остајало је још много нерешених питања, око којих ће моћи да се разговара и око којих ће сигурно бити жестоко супротстављених ставова. Оно што је највећа вредност дијалога који је у току, а то је да је тензија, да је нестабилност, да је криза са улице, пренета у неке канцеларије. Никада нисте чули да је дијалог лак. Дијалог и разговори никада нису били једноставни, нити пријатни за било кога. Када би сада питали и једну и другу делегацију да ли вољно и са задовољством одлазе у Брисе, чућете да нити једна, нити друга делегација, никада нису превише срећне одлазиле у Брисел. Али је боље да политичари имају главобољу, боје је да ти тешки разговори се воде у неким канцеларијама, него да имамо кризне ситуације, као што је то некада било и на мосту и другим местима, где су неретко људи и животи, али и здравље и безбедност били угрожени, као и имовина наших људи. Врло је важно да дијалог постоји, да се настави. Договори који су постигнути нису лаки и ниједан договор какав год био, ретко је идеалан. То се у реалном животу и политици врло ретко дешава да све буде онако како бисмо ми то желели. Највећи део тог договора, у шта дубоко верујем, јесте стуб наше будућности на овом простору, а то је Заједница српских општина. Најмање се одмакло у тој имплементацији, али сасвим је јасно да мора да дође до имплементације заједнице и да она мора да се формира. Како ће она у коначници изгледати и који ће бити њен облик, то је нешто што јесте дефинисано једним делом споразума,али ће детаљно бити дефинисано статутом чију израду очекујемо, и на чијој изради се већ интензивно ради, ми отприлике знамо шта би желели да то буде, али свакако тај статут мора политички да се договори и испреговара.

Радио К.Митровица: ЗСО је непознаница за народ, осим што знамо да је то за Србе добро. Да ли она садржи све сегменте да наставимо да живимо квалитетно на Косову и Метохији, и да ли ће под своје окриље ставити нешто што ће Србима бити на корист?

Стојановић: Заједница српских општина ће бити минимум потребан за наш опстанак и наше преживљавање. Кичма нашег опстанка у протеклих 17 година нашег живота на овом простору су свакако били образовање и здравство, али и остале институције које је финансирала Република Србија. Заједница управо то предвиђа, очување те кичме, тог стуба, те комуникације, административне и финансијске везе. Да није било тих пара које су долазиле из буџета Републике Србије, сигурно данас не би овде било ни нас, јер просто не би имали од чега да живимо. Заједница када погледати суштински јесте, треба да буде и биће оно што треба да сачува тај минимум који је потребан. Свакако, обавезује нас да заједница не буде минимум и да се са минимумом не задовољавамо, већ да заједница предвиди могућност за наш развој у свему ономе, што данас није баш нешто чиме можемо претерано да се похвалимо. Нажалост, у многим областима наш живот јесте чиста импровизација. И наше институције врло често у неким облицима јесу чиста импровизација. Ми морамо да изађемо из те импровизације, ми морамо системски да уредимо све области нашег живота. Наравно да заједница неће имати, нити је ико икада рекао , нити је то реално, мада би сигурно многи од нас желели да то буде другачије, да ће заједница сада имати и полицију, и право да наплаћује царину и порез итд., али ето минимум који нас је чувао ће бити присутан и сигурно ће од нас зависити колико ћемо искористити простор који нам буде дат. Да будемо креативни, да будемо вољни, да радимо, себе унапређујемо, да надоградимо заједницу, да буде онолико колико нама буде потребно, и да буде много више од тога. Сигурно да то неће бити једноставно. Ово окружење у којем ми живимо није једноставно. Ми се овде на овом простору рађамо са тиме да нам живот буде тежак. Али то је можда и боље, зато што сазревамо брже и брже будемо свесни тога да ће од нашег труда и рада много о чему зависити како ћемо да живимо. Морамо даље да радимо на себи. Морамо да радимо на свом политичком организовању. Структура и политичко деловање Срба на Косову и Метохији још увек није довољно добро. И сигурно је да ће огроман труд морати да се уложи надаље, да то буде још боље и да српско политичко представљање на свим нивоима, после сваког изборног циклуса буде још боље, још организованије, како би боље и квалитетније одговорили на задатке и изазове који постоје.

Радио К.Митровица – Албанци као да боље познају српски језик од нас, па заједницу замењују термином асоцијација. Када ће се српски посланици вратити у парламент и под којим условима?

Ми суштински немамо проблем са албанским политичарима и са албанском јавношћу само око заједнице, ми имамо проблем са целокупним односом према Србима који се мења, и то може да се осети, али не довољном брзином на боље, где ће српски захтеви и српски интереси бити легитимни,а не нешто што је непријатељско деловање или нешто против чега се треба борити по сваку цену. Зато је заједница сатанизована. Зато што заједница за многе радикалне елементе представља озбиљну претњу у остварењу њховог плана да на Косову и Метохији више нема Срба. И није непознаница, такви политичари постоје, постоје јаке струје унутар албанског друштва и корпуса, који желе да процес етничког чишћења Срба са Косова и Метохије доведу до краја. И то није ништа ново, и сигурно да ће се они противити заједници, зато што ће то бити нови инструмент у нашим рукама који ће променити тај ток ка њиховом врло јасном циљу. Наша је обавеза да инисистирамо на нашим интересима, и да у тој борби користимо све инструменте који су нам расположиви, да нико никада од нас не преиспитује да ли ће то бити било која лична жртва коју треба да поднесемо. Али, такође значи да ће и Албанци морати да се мењају. Албанци морају да схвате да више никада неће имати онакве Србе какве су имали до пре неколико година, који су потврђивали све оно што су они од њих тражили, који су потврђивали и учествовали у свим одлукама које су суштински биле и против интереса Срба, а када бих почео да набрајам, требало би ми две емисије да побројим све те одлуке, где Срби нису смели да учествују и где нису смели да буду присутни. Управо због тога смо и решили да будемо део институција. Има много критичара и ја то знам. И међу Србима увек има критичара и увек има превише оних који би са стране из лагодне позиције да говоре шта није добро,а који ће врло ретко изаћи и ући у то блато да се побрину да неке ствари буду боље. Ми смо у овом времену које смо провели и у влади и у скупштини, спречили много тога што би сигурно било спроведено да ми ту нисмо присутни, као што је то некада било. Да ли смо ми потпуно задовољни са свим што се десило? Па наравно да нисмо. Ми као народ морамо даље да радимо на себи, морамо даље да унапређујемо своје политичко представљање, свако од нас појединачно мора да поднесе рачун нашим људима, и дневно али и на изборима, и да наши људи на изборима или награде или казне сваког од нас појединачно према томе шта смо у овом времену урадили или показали.
И да на основу тога уводимо нове људе у политику, али да никако не одустанемо. Бежање из тог рова,бежање из тог блата ће само довести до тога да поново ту уђу неки људи са неколико десетина гласова, са неколико стотина гласова, који ће понављати све оно што Албанци говоре само на српском језику, који ће говорити да заправо постоје две врсте Срба и две врсте интереса. Једна врста интереса који су они раније представљали као легитимни интерес Срба са Косова и други, људи који изигравају квазипатриоте, који су ту нечији инструмент. Зато данас постоји само једно политичко представљање, једна јединствена порука, један јединствени став око Трепче, нема другог и тако мора да остане када се ради о виталним интересима Срба на Косову и Метохији.

Радио К.Митровица : Нова шефица ЕУ Наталија Апостолова више пута поновила да Срби треба да се врате у парламент.

Стојановић: Суштински, о нашем повратку ће одлучивати Српска листа. Нама није проблем само Трепча, она је била само последња кап која је прелила чашу. Иначе, цео однос и атмосфера, која се ствара у јавности и однос према Србима и инситуцијама је такав да смо ми морали овим личним поступком да покажемо да не морамо тамо да будемо по сваку цену и да нико од нас неће бити присутан тамо по сваку цену. И сваку одлуку коју доносимо доносићемо врло промишљено, врло рационално и на основу онога што будемо проценили да је најбољи интерес нашега народа. Многи од људи који седе тамо и у влади и на другим местима су врло вољни да се сутра напусте институције. И многима је и лично и комфорније, и лакше да не буду на тим местима, али нико од тих људи који је делигиран за то место нема право да лични однос ставља у први план, већ наш колективни интерес мора да буде у првом плану и како у целини Српска листа буде доносила одлуке тако ћемо се и понашати.
Што се тиче Европске уније верујем да је њихова улога јако важна што се тиче имплементације бриселског споразума, верујем да ће посветити много пажње да у наредном периоду се спроведе све оно што је договорено у Бриселу. Све време смо указивали да ЕУ мора да покаже већу агилност када се ради о притиску на албанске политичке лидере, у смислу спровођења онога што је договорено у Бриселу. Сигурно да врло често би ти ставови могли да буду и јачи и ригорознији, сигурно би ми желели да буду такви, али немамо утицаја да њима диктирамо како ће профилисати своју полиитку, верујем да смо и те како у овом периоду успели да им прикажемо и једну другу страну слике, за разлику од неких прошлих времена када је верујем визура кроз коју су гледали искључиво била кроз перспективу и виђење косовских Албанаца.

Радио К.Митровица : Да ли ће посланици подржати споразум о демаркацији са Црном Гором који је један од главних услова за визну либерализацију за Косово?

Стојановић: Проблем са споразумом о демаркацији није проблем са Србима, то је проблем са Албанцима, Албанци не желе да га подрже. Они су рекли и сами, као и председник скупштине да је врло тешко да унутар албанске велике коалиције се обезбеди довољан број гласова. Нама то није приротетно питање, нити је најважније. Постоје хиљаде других питања око којих смо ми и те како заинтересовани, а која се не решавају. Проблем са Трепчом, проблем са Законом о стратешким инвестицијама, проблем са Законом о верификацији имовине, проблем са обустављањем процеса повратка у село Мушутиште, Храм Христа Спаса..сва та питања морају да нађу своје одговоре, мора политичко лидерство Албанаца да даје одговоре на та питања, не да се ми саглашавамо око тога да то мора да се реши и да ће да се реши на одређени начин, већ да се конкретним потезима решавају та питања. Неприхвтаљиво је да после онога што се десило у Мушутишту више нико не реагује. Ваљда неки мисле да би требало све да оставимо тако, да је то нужна и црна реалност, али да ту ништа не може да се промени. Е тако не може да буде и ми нећемо ћутати и гледати то са стране.

Радио К.Митровица – Када ће се регулисати слобода кретања за Србе са Косова и Метохије, с обзиром на документа и регистарске таблице? Која је тачка најспорнија у дијалогу?

Стојановић: Проблем настаје када се у то умеша локална политика, проблем настаје када неко нешто договори у Бриселу, а то треба да објасни касније у Приштини. Нарочито је то тешко радити у атмосфери која све више личи на предизборну. Ти односи су много комплекснији, него што са стране изгледа и када гледамо из угла косовских Албанаца, који треба да спроведу оно што је договорено у Бриселу. Врло често због унутрашњих политичких интереса, и борбе међу самим албанским политичким партијама и тога да се очигледно већ ствара једна предизборна атмосфера ретко ко је међу косовским Албанцима спреман да спроведе оно што баш и није тако пријатно. Зато је улога ЕУ веома важна, да ове поруке које су и слате у претходном периоду на јасан начин, да неће бити даљих корака ка визној либерализацији, али ни других ствари без имплементације онога што је договорено у Бриселу. Ја знам да ово није лако за наше људе, наши људи губе стрпљење врло често. Ми сами често дођемо у ситуацију да тешко проналазимо снагу да даље радимо, али многи би највише волели д ами не постојимо, многи би волели да просто пресавијемо табак и кажемо ево доста, ми више нећемо да будемо ту присутни и да поново отворимо простор за неке који једва чекају да се лично окористе због тога што ће бити потребни неки Срби да чине декорацију о некој лажној слици о демократији и толеранцији која је некада креирана. Сада је наша обавеза да пре свега будемо одговорни према нашим људима, јер никада више нећемо моћи да вратимо време уназад, да вратимо време када је неко потпуно незаконито на један невероватан начин дозволио да се изгради више насеља са по 300, 400, 500 стамбених јединица на територији Општине Грачаница која су потпуно етнички албанска, без иједне српске куће у тим насељима. Више никада нећемо моћи да вратимо време уназад и да кажемо , ај сад да то поништимо. То је само један детаљ, могу целу листу ствари да вам кажем које су на централном нивоу у Приштини одлучиване управо на тај начин, пропуштене прилике да се озбиљне ствари реше за српски интерес и за српски народ. Више никада то не можемо да вратимо уназад, али бар не треба да дозволимо да нам се у будућности поново нешто тако деси, да нам никну нека насеља на местима где никад нису постојала, и да заиста на тај начин угрожавају, наш опстанак. Зато је важно да колико год нам било тешко, врло често и лично, али некада и професионално, да будемо присутни на одређеним местима, морамо да размишљамо шта ће се десити након тога, шта ће се десити следећег дана након што донесемо одлуку да негде будемо присутни или не. Не ради се лично о било коме од нас, ради се о интересу наших људи. Ствар није толико црна, ми морамо да радимо на себи. Оно што јесте обећавајуће, та млада снага која постоји у нашем народу, та чињеница да се хвала Богу највише Срба где год живели не рађа као на Косову и Метохији , процентуално према броју становника. То што имамо златну децу, што се са свих такмичења враћају окићена медаљама, то је обавеза за нас да истрајемо, то је обавеза за нас да радимо на институцијама, да радимо на систему који ће омогућити да се ствари мењају на боље и да дугорочно овде преживимо, на реалним основама, да више никада не дозволимо себи да будемо зависни, као што смо сада зависни. Наш живот данас зависи од буџета, 95 одсто наших живота зависи од неких буџета, и да ли ће бити неких буџетских давања .
Ево, зашто је Трепча толико важна и зашто ћемо се за њу борити до краја, па зато што је она последњи економски ресурс који је остао у нашем домету, у домету Срба, нама приступачан, где можемо да нешто стварамо, да нешто радимо, и где неће бити приходовања по основу неког буџета, већ по основу стварања одређене, неке нове вредности.

Радио К.Митровица : Како ће се питање пасоша Републике Србије издатих од стране Координационе управе третирати у будућности?

Стојановић : Одавно стоји наш захтев да смо тражили да се одобри безвизни режим и за те пасоше, али често је и држава Србија у ситуацији да врло тешко преговара и испослује одређене ствари. Видели сте веома јасне поруке које су биле послате оног тренутка када је требало да буде одобрен безвизни режим за косовске пасоше, врло јасна порука је послата и из Београда да ће тај режим бити одобрен и за ове друге пасоше и не видим аргументацију супротну томе да има неког смисла. Ми ћемо наставити да радимо на томе, сигурно да је то велика фрустрација за све нас, за све наше људе. Ми у овом тренутку не можемо то да решимо, иначе би сигурно то решавали што пре. Наш живот није лак, можемо да набрајамо још хиљаде проблема, зато морамо да наставимо да радимо , морамо да наставимо да се боримо, да системски решавамо проблеме и никако другачије.

Радио К.Митровица : Шта је са одлуком уставног суда, шта ће бити са одлуком везано за Трепчу када је Српска листа у питању?
Стојановић – Ми ћемо искористити све правне и политичке механизме да се супротставимо једној одлуци , која по мом дубоком убеђењу је прво неспроводива, и време ће показати да је потпуно погрешна, потпуно била политички мотивисана и као таква апсолутно неодржива. Врло је важно да ми покажемо свима који су нам до сада спочитавали да ми не желимо да у систему функционишемо и да искористимо све правне механизме да би се изборили за своје интересе. Оно што смо такође понављали од самог почетка, да оквир институционални у којима Срби делују и данас на Косову и Метохији и у институцијама у Приштини, није довољан и да као такав не може да нам обезбеди довољан ниво права да бисмо заштитили своје личне интересе. Па и Трепча је пример за то. И Трепча ће бити сутра аргумент како смо покушали на свим нивоима и на сваком месту да будемо конструктивни, када смо предлагали да се Трепча третира као економски ресурс, а не као политичко питање, када смо предлагали да о том питању разговарају и преговарају они који су најпозванији од менаџмента Трепче, радника Трепче, професора са факултета и људи који су политички добро упознати са том темом као што је министар Марић, као што су и други који итекако познају проблематику Трепче. И покушали смо на свим местима да учествујемо како би пробали да решимо то питање на један начин како би то било прихватљиво за све. Неко је одлучио да не уважи те аргументе и да просто пресавије табак и уради нешто што јесте популарно за већину албанске јавности и онда је урадио нешто што је потпуно политичка одлука и која ће имати само политичке реперкусије, а то је да сада једино може да доведе Трепчу у ситуацију, а то је да административно теже ради или да доведе њено функционисање у питање, али и да ту одлуку неће моћи да спроведе. Наша је обавеза да искористимо све инструменте и да на свим местима урадимо све што можемо. Какав ће бити резултат то не зависи од нас. И то ће бити сутра аргумент да кажемо: Извините, али ево јесмо ли ми све покушали? Је ли постоји рационална аргументација да не може то тако, рационална правна аргументација, јер је и судија Вишег суда у Еулексу јасно је рекао озбиљну аргументацију да правно није утемељена оваква одлука и овакав закон. Јер постоји озбиљна аргументација људи који раде у Трепчи, који нису консултовани ,да таква одлука не може да буде спроведена јер смо све то указивали, нико нас није саслушао. Шта то значи? Па то значи да морамо да имамо веће инструменте у нашим рукама и да ми директно одлучујемо када се ради о тим питањима да би неко почео да нас слуша, да би неко уважио наше аргументе. Значи морамо ми о томе да одлучујемо, значи да заједница има веће надлежности у одређеним областима.
Наша је обавеза да све то ставимо на сто као аргумент, и то што смо ишли у Брисел и то што смо разговарали са свима, па су нам многи замерили, али наша обавеза није да превише рачуна у вези с тим, ко ће политички, овако или онако више или мање да нам замери . Наша је обавеза да на сваком месту бранимо интересе нашег народа и да никада око тога не правимо калкулације, као што то нисмо никада ни радили.
Што се Трепче тиче, ни косовски Албанци од овога неће имати никакве користи. Када питате озбиљну стручну јавност око овога, верујте сви они имају веома критички однос према овом закону. Време ће показати да ово неће донети добро ником. Ово је једнократно дало изговор за стварање једног политчког фолклора, који личи на предизборни фолклор и дало је некоме аргумент да каже, ето ми смо вратили историјски дуг рударима који су почели неки протест у Трепчи, сећате се неких прошлих времена. Али, сама чињеница да је неко донео закон пре него што је студија изводљивости завршена , која јесте суштински можда најважнији документ када размишљате о неком економском ресурсу, говори довољно о томе како је неко размишљао о Трепчи. То такође довољно говори о томе, онима који озбиљно политички промишљају о свим околностима у којима ми живимо и у Европској унији, и на неким другим местима. Врло јасно говори о томе каква је политичка клима, како промишљају албански политички лидери и како доносе одлуке. И на основу тога нама дају аргументе да ми захтевамо већа права у својим рукама, да ми одлучујемо о својој судбини.
Радио К. Митровица – Шта мислите о интеграцији правосуђа у косовски систем?
Стојановић: То свакако није била једноставна тема. Те одлуке које су биле донешене у Бриселу нису биле једноставне. То је један врло сложен процес који траје. Оно што јесте важно и што јесте озбиљна аргументација која иде у прилог томе, даћу вам неколико података. Јужно од Ибра имате број судија у систему на нивоу статистичке грешке . У српским срединама нотари су готово по правилу Албанци. Адвокате, оне за које можете да кажете да су квалитетни и добри, који могу да бране Србе по многим питањима, можете пребројати на прстима једне руке. Нас нема у правосуднм систему Косова. Апсолутно нас нема. Због тога трпимо огромне последице. Имамо пуно проблема. Због тога што се на дневном нивоу доносе одлуке које су суштински прво правно неутемељене и друго поптуно против интереса наших људи. Каквих све примера има то је за све оне који се баве правом заиста невероватно. Али, то је постала пракса. Један од разлога зашто мора да нас буде више на тим местима где се доносе одлуке , зато што сам и сам сведочио томе како се људи другачије понашају када има бар ко да то чује, да се нешто ради на тај начин и да покаже да нешто у систему не функционише како треба. То је тема која није била једноставна,а није ни сада, али дугорочно мислим да ће бити важно да и у правосудном систему на Косову имамо заиста најбоље људе и да се тамо боре да се право спроводи онако како мора да се спроводи свуда у свету,а не да буде врло често политички инструмент и да буде инструмент притиска на наш народ да одлази са овог простора.
Радио К.Митровица : Како коментаришете расписан конкурс за радна места у правосуђу?
Стојановић : Ја имам пуно поверење у људе који су водили тај процес и људе који су са наше стране водили целу ствар и верујем да ће као што су и до сада водили врло промишљено и рационално то радити и убудуће. Било је покушаја и биће увек да се тај процес злоупотреби да се искриви да се уради на начин да неће бити урађено оно што суштински јесте важно да ти људи који јесу важни заврше на тим местима и таквих ће манипулација и административних игара увек. Наша је обавеза је зато да они који воде овај процес имају увек широм отворене очи и да будно прате као што то јесу радили и до сада, и ја има потпуно поверење да ће то урадиити у најбољем могућем интересу свих оних који треба да буду део тог процеса.
Радио К.Митровица : Како видите образовање на Косову и Метохији у будућности ?
Стојановић: Видим га као што јесте сада формално правно уређено, као што јесте и данас , али и много напредније и много боље. Када говоримо о ситему образовању, нажалост, последњих 17 година образовање јесте било кичма нашег опстанка , не само што се тиче очувања идентитета и онога што образовање треба суштински да ради, већ пре свега се видело као озбиљан извор прихода . Нажалост сведоци смо тога да и у образовању има много манипулација . Колико основних и средњих школа ви можете да побројите, а ја могу много, које су постале буквалне породичне школе, где добар део запослених управо јесу из једне породице, где можете од портира до директора да нађете све најближе сроднике, тако да морамо да радимо озбиљно на образовању. Једна од ствари коју сам замолио министра просвете Србије Младена Шарчевића, када је долазио на Косово и Метохију, јесте да однос према нашем образовању на Косову и Метохији буде следећи, да и те како буде попустљив када се ради о критеријумима о броју наставника у одређеним срединама, где је мали број ученика, где ће нам прогледати кроз прсте када се праве правилници и системски се уређује однос броја ученика и броја запослених, јер нам је то важно, да нам школе и установе преживе, како би сачували све те наше средине, али да се критеријум подигне за рад и за резултате нашег наставног и професорског особља за три лествице више у односу на рад на територији централне Србије. То јесте у нашем најважнијем интересу. Врло је често у прошлости био и наш најјачи аргумент , знате ми живимо ту , па нама је тешко, па немојте много да нас терате нити да учимо, нити много да радимо, а све смо то на крају ми платили и платила су наша деца. Немојте да причамо како нам деца излазе из многих школа. Имамо и сјајних школа, оних које су правиле одлилчне резултате , који могу да се похвале својим ученицима, да освајају награде на многим такмичењима, али знате имамо и онај други крај, а то је да у многим школама имамо очајне резултате, где нам деца излазе са јако лошим нивоом знања. Е сада на томе морамо да радимо и то мора да буде наша одговорност. И ми морамо да инсистирамо на томе да они који не раде посао,морају да буду санкционисани и да мора стално да се унапређује квалитет настава .Школе не могу и не смеју да буду социјалне установе и да аргумент дазато пто је неко из одређене средине а нема потребну квалификацију мора да ради у одређеној школи. То мора да престане и не сме да важи. Сви треба да добију прилику да се образују. Слажем се да у свакој локалној средини у школи треба да буде неко запослен из те средине, ако има одређену квалификацију, али не сме да се деси ако је неко из неког села, па је у мом селу школа, ја треба ту да радим без обзира на то што немам квалификацију. Цену ће платити деца у тој школи, неће је платити нико други, уколико то будемо допуштали, као што јесте било допуштено раније. Људи у нашем образовању су много заслужни. Ја сам им много захвалан за то што су урадили у условима, у којима су радили свих ових година. Много наших установа је прешло тежак пут, нарочито оне које су исељеване из великих градских средина, које су морале да беже, па да поново организују процес наставе, да раде у невероватним условима и то јесте за сваку похвалу. Та генерација људи која је на својим леђима изнела све то, заиста им дугујем огромну захвалност,за све то што је урадила. Али услови су се променили. Тај аргумент више не важи. То време је прошло. Време кризног и сталног неког полуванредног стања мора да престане. Критеријуми морају да се подигну много вишље и мора лествица стално да се подиже јер то је у нашем најбољем интересу.
Радио К. Митровица : Како видите да ће се финансирати у будућности?
Стојановић : Као што финансирало и до сада. Никада нико није разговарао о нечему другом. Никада нико није размишљао о нечему другом. Ми можемо да понудимо и нашим комшијама могућност да можда у будућности допринесу да образовање буде још боље ако им је то интерес. Али, знате ми немамо намеру да се одрекнемо онога што данас имамо. Заједница јесте осмишљена и прављена као оквир у којем ћемо сачувати оно што јесте минимум нашег опстанка.
Радио К.Митровица : Како ће се решавати питања прелаза, регистарских таблица, свега што је важно за свакодневни живот?
Стојановић : Те теме нису никада биле једноставне , и имам пуно поверење у људе који преговарају на ту тему да ће увек извући максимум , заиста то никада није било једнставно . Очекујем да ипак буде довољно разумевања и од стране ЕУ и оних који јесу медијатори да се постижу договори који ће бити прихватљиви и који ће бити спроводиви. Не желим да верујем да ће бити интерес било кога да нама даље овде компликује живот, јер ионако је превише компликован, тако да ми треба да идемо ка тражењу решења, које треба да нам живот учини једниставнијим и бољим,а не нешто око чега ћемо се даље спорити и нешто што ће нам даље правити проблеме у животу.

Радио К.Митровица : Колико црвених линија има које не смеју да се пређу у бриселским преговорима?

Стојановић: Ја имам једну црвену линију што се мене лично тиче и у свом политичком раду, што даље тако се понашати. Најважнија црвена линија је наш опстанак и наша борба за наш живот овде. Знате на много ствари у животу вероватно нећемо моћи да утичемо . Као што јесте нека велика глобална политика која врло често јесте имала утицаја на наш живот, али то је нешто на шта ми не можемо да утичемо и о чему не можемо да одлучујемо. Морамо да будемо решени да даље радимо на себи, да се потрудимо да заиста после сваког изборног циклуса још бољи и бољи људи долазе на најодговорнија места, да се не повлачимо, да не тражимо изговор за пораз . Многи кажу нисте урадили добро ово или оно, али зато нису спремни да уђу у тај ров и да пробају да се изборе за нешто боље. Са великим задовољством ћу и ја лично уступити позицију на којој сам, као и неко друго место , да дођу људи да видимо шта је то боље решење,а не да се само бавимо тиме шта није добро , јер увек можете да нађете ману, то није баш превише компликовано. Моја црвена линија јесте решеност да се до краја борим за свој опстанак на овом простору и када будем престао да се бавим политиком, сигурно ћу наставити да живим у Грачаници докле год то будем могао, а верујем да ће бити још много генерација које ће после мене наставит ту да живе. Једна ствар која мене, заиста, често иритира код наших људи, а то је ваљда постала и већ менталитетска ствар да смо навикли да превише да кукамо , да превише тражимо и да се жалимо и заборављамо кроз шта су прошли наши преци, да би нам пружили прилику да живимо на овом простору. Ја заиста сматрам да ми Срби који смо остали овде да живимо јесмо привилиеговани , има ли веће и лепше части? Као што ја имам прилику да растем поред Грачанице, неки други на неким другим местима, поред свих наших светиња. То је огромна привилегија. Када се вратимо у не тако давну прошлост наши су људи преживљавали много горе ствари, да би очували наш опстанак овде. Постали смо размажени, постали смо, опростиће ми слушаоци на изразу, кењкави, волимо да се само жалимо и да тражимо , нисмо спремни да се жртвујемо. Морамо да рационално промишљамо , да се боримо, радимо на себи, својим способностима. Једна од ствари која се често појављује као тема, врло проблематична, колико наших младих људи говори енглески језик, колико наших младих људи и како и да ли уопште говори албански језик? А погледајте код комшија, погледајте колико њихових младих људи и како говори енглески језик, а погледајте на моје лично изненађење колико младих људи говори српски и како говори српски? Да ли су они зато мање Албанци и да ли би ми били мање Срби уколико би боље говорили енглески језик, који нам је потребан, или боље говорили албански језик, који нам је такође потребан. Морамо заиста да размишљамо рационално и реално, не да се бавимо високом политиком. За мене је било ужасавајуће то што годинама уназад и наши локални политичари су напамет знали Резолуцију 12 44 која јесте важна, која јесте битна, али када је требало да се ради о решавају локалних нагомиланих проблема и локалних питања, од образовања, здравства, до спорта, културе, инфраструктуре, врло мало сте могли да добијете рационалне, сувисле одговоре на сва та питања.
Треба да се фокусирамо на проблеме. Наравно да нико од нас није несвестан свих политчких околности које се дешавају, али треба да се усмеримо на оно што можемо да променимо, а можемо и морамо да променимо услове у којима раде наше институције, да нам школе буду боље, да нам здравствене установе буду боље, да нам инфраструктура буде боља, и да на тај начин стварамо основне предуслове да можемо да размишљамо о неком економском развоју, јер без свега овога наравно да неће бити ни оних који ће инвестирати и запошљавати наше људе.
Радио К.Митровица: Како коментариште изјаву Хашима Тачија коју су пренели медији да ће узети преговоре „у своје руке“?
Стојановић: Постоје различита мишљења како би дијалог требало да изгледа и како би требало да се води . Добро је када неко од косовских Албанаца жели да преузме већу одговорност , углавном оно што смо гледали до сада је да су бежали од одговорности или су тражени изговори зашто нешто не би требало да се спроведе. То ће се одлучивати на највишем политичком нивоу. Видећемо како ће ту своју одговорност испоштовати ако је преузме. Наша је обавеза да добро разумемо све те прилике и све те процесе који се дешавају и да се трудимо да за наш народ у тим околностима извучемо највише што можемо . Моја порука за све наше људе јесте да и те како гледају шта свако од нас ради, да буде полиитички активан, да износи своје ставове јавно и да никад не дођу у ситуацију да оно што јесте од виталног интереса за њих лично, препусте било коме, него да се лично побрину да одређени посао буде урађен на одређени начин. Само тако можемо да очекујемо да ће нам бити бољеи да ће се ствари мењати на боље.

Извор: Радио Митровица Север