Radio K.Mitrovica – Od parafiranja briselskog sporazuma aprila 2013. prošlo je više od tri i po godine, šta je implementirano od dogovorenog i šta je sa transparentnošću?

Stojanović: Problemi na Kosovu i Metohiji nikada nisu bili mali, nikada nisu bili jednostavni za rešavanje i ostajalo je još mnogo nerešenih pitanja, oko kojih će moći da se razgovara i oko kojih će sigurno biti žestoko suprotstavljenih stavova. Ono što je najveća vrednost dijaloga koji je u toku, a to je da je tenzija, da je nestabilnost, da je kriza sa ulice, preneta u neke kancelarije. Nikada niste čuli da je dijalog lak. Dijalog i razgovori nikada nisu bili jednostavni, niti prijatni za bilo koga. Kada bi sada pitali i jednu i drugu delegaciju da li voljno i sa zadovoljstvom odlaze u Brise, čućete da niti jedna, niti druga delegacija, nikada nisu previše srećne odlazile u Brisel. Ali je bolje da političari imaju glavobolju, boje je da ti teški razgovori se vode u nekim kancelarijama, nego da imamo krizne situacije, kao što je to nekada bilo i na mostu i drugim mestima, gde su neretko ljudi i životi, ali i zdravlje i bezbednost bili ugroženi, kao i imovina naših ljudi. Vrlo je važno da dijalog postoji, da se nastavi. Dogovori koji su postignuti nisu laki i nijedan dogovor kakav god bio, retko je idealan. To se u realnom životu i politici vrlo retko dešava da sve bude onako kako bismo mi to želeli. Najveći deo tog dogovora, u šta duboko verujem, jeste stub naše budućnosti na ovom prostoru, a to je Zajednica srpskih opština. Najmanje se odmaklo u toj implementaciji, ali sasvim je jasno da mora da dođe do implementacije zajednice i da ona mora da se formira. Kako će ona u konačnici izgledati i koji će biti njen oblik, to je nešto što jeste definisano jednim delom sporazuma,ali će detaljno biti definisano statutom čiju izradu očekujemo, i na čijoj izradi se već intenzivno radi, mi otprilike znamo šta bi želeli da to bude, ali svakako taj statut mora politički da se dogovori i ispregovara.

Radio K.Mitrovica: ZSO je nepoznanica za narod, osim što znamo da je to za Srbe dobro. Da li ona sadrži sve segmente da nastavimo da živimo kvalitetno na Kosovu i Metohiji, i da li će pod svoje okrilje staviti nešto što će Srbima biti na korist?

Stojanović: Zajednica srpskih opština će biti minimum potreban za naš opstanak i naše preživljavanje. Kičma našeg opstanka u proteklih 17 godina našeg života na ovom prostoru su svakako bili obrazovanje i zdravstvo, ali i ostale institucije koje je finansirala Republika Srbija. Zajednica upravo to predviđa, očuvanje te kičme, tog stuba, te komunikacije, administrativne i finansijske veze. Da nije bilo tih para koje su dolazile iz budžeta Republike Srbije, sigurno danas ne bi ovde bilo ni nas, jer prosto ne bi imali od čega da živimo. Zajednica kada pogledati suštinski jeste, treba da bude i biće ono što treba da sačuva taj minimum koji je potreban. Svakako, obavezuje nas da zajednica ne bude minimum i da se sa minimumom ne zadovoljavamo, već da zajednica predvidi mogućnost za naš razvoj u svemu onome, što danas nije baš nešto čime možemo preterano da se pohvalimo. Nažalost, u mnogim oblastima naš život jeste čista improvizacija. I naše institucije vrlo često u nekim oblicima jesu čista improvizacija. Mi moramo da izađemo iz te improvizacije, mi moramo sistemski da uredimo sve oblasti našeg života. Naravno da zajednica neće imati, niti je iko ikada rekao , niti je to realno, mada bi sigurno mnogi od nas želeli da to bude drugačije, da će zajednica sada imati i policiju, i pravo da naplaćuje carinu i porez itd., ali eto minimum koji nas je čuvao će biti prisutan i sigurno će od nas zavisiti koliko ćemo iskoristiti prostor koji nam bude dat. Da budemo kreativni, da budemo voljni, da radimo, sebe unapređujemo, da nadogradimo zajednicu, da bude onoliko koliko nama bude potrebno, i da bude mnogo više od toga. Sigurno da to neće biti jednostavno. Ovo okruženje u kojem mi živimo nije jednostavno. Mi se ovde na ovom prostoru rađamo sa time da nam život bude težak. Ali to je možda i bolje, zato što sazrevamo brže i brže budemo svesni toga da će od našeg truda i rada mnogo o čemu zavisiti kako ćemo da živimo. Moramo dalje da radimo na sebi. Moramo da radimo na svom političkom organizovanju. Struktura i političko delovanje Srba na Kosovu i Metohiji još uvek nije dovoljno dobro. I sigurno je da će ogroman trud morati da se uloži nadalje, da to bude još bolje i da srpsko političko predstavljanje na svim nivoima, posle svakog izbornog ciklusa bude još bolje, još organizovanije, kako bi bolje i kvalitetnije odgovorili na zadatke i izazove koji postoje.

Radio K.Mitrovica – Albanci kao da bolje poznaju srpski jezik od nas, pa zajednicu zamenjuju terminom asocijacija. Kada će se srpski poslanici vratiti u parlament i pod kojim uslovima?

Mi suštinski nemamo problem sa albanskim političarima i sa albanskom javnošću samo oko zajednice, mi imamo problem sa celokupnim odnosom prema Srbima koji se menja, i to može da se oseti, ali ne dovoljnom brzinom na bolje, gde će srpski zahtevi i srpski interesi biti legitimni,a ne nešto što je neprijateljsko delovanje ili nešto protiv čega se treba boriti po svaku cenu. Zato je zajednica satanizovana. Zato što zajednica za mnoge radikalne elemente predstavlja ozbiljnu pretnju u ostvarenju njhovog plana da na Kosovu i Metohiji više nema Srba. I nije nepoznanica, takvi političari postoje, postoje jake struje unutar albanskog društva i korpusa, koji žele da proces etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije dovedu do kraja. I to nije ništa novo, i sigurno da će se oni protiviti zajednici, zato što će to biti novi instrument u našim rukama koji će promeniti taj tok ka njihovom vrlo jasnom cilju. Naša je obaveza da inisistiramo na našim interesima, i da u toj borbi koristimo sve instrumente koji su nam raspoloživi, da niko nikada od nas ne preispituje da li će to biti bilo koja lična žrtva koju treba da podnesemo. Ali, takođe znači da će i Albanci morati da se menjaju. Albanci moraju da shvate da više nikada neće imati onakve Srbe kakve su imali do pre nekoliko godina, koji su potvrđivali sve ono što su oni od njih tražili, koji su potvrđivali i učestvovali u svim odlukama koje su suštinski bile i protiv interesa Srba, a kada bih počeo da nabrajam, trebalo bi mi dve emisije da pobrojim sve te odluke, gde Srbi nisu smeli da učestvuju i gde nisu smeli da budu prisutni. Upravo zbog toga smo i rešili da budemo deo institucija. Ima mnogo kritičara i ja to znam. I među Srbima uvek ima kritičara i uvek ima previše onih koji bi sa strane iz lagodne pozicije da govore šta nije dobro,a koji će vrlo retko izaći i ući u to blato da se pobrinu da neke stvari budu bolje. Mi smo u ovom vremenu koje smo proveli i u vladi i u skupštini, sprečili mnogo toga što bi sigurno bilo sprovedeno da mi tu nismo prisutni, kao što je to nekada bilo. Da li smo mi potpuno zadovoljni sa svim što se desilo? Pa naravno da nismo. Mi kao narod moramo dalje da radimo na sebi, moramo dalje da unapređujemo svoje političko predstavljanje, svako od nas pojedinačno mora da podnese račun našim ljudima, i dnevno ali i na izborima, i da naši ljudi na izborima ili nagrade ili kazne svakog od nas pojedinačno prema tome šta smo u ovom vremenu uradili ili pokazali.
I da na osnovu toga uvodimo nove ljude u politiku, ali da nikako ne odustanemo. Bežanje iz tog rova,bežanje iz tog blata će samo dovesti do toga da ponovo tu uđu neki ljudi sa nekoliko desetina glasova, sa nekoliko stotina glasova, koji će ponavljati sve ono što Albanci govore samo na srpskom jeziku, koji će govoriti da zapravo postoje dve vrste Srba i dve vrste interesa. Jedna vrsta interesa koji su oni ranije predstavljali kao legitimni interes Srba sa Kosova i drugi, ljudi koji izigravaju kvazipatriote, koji su tu nečiji instrument. Zato danas postoji samo jedno političko predstavljanje, jedna jedinstvena poruka, jedan jedinstveni stav oko Trepče, nema drugog i tako mora da ostane kada se radi o vitalnim interesima Srba na Kosovu i Metohiji.

Radio K.Mitrovica : Nova šefica EU Natalija Apostolova više puta ponovila da Srbi treba da se vrate u parlament.

Stojanović: Suštinski, o našem povratku će odlučivati Srpska lista. Nama nije problem samo Trepča, ona je bila samo poslednja kap koja je prelila čašu. Inače, ceo odnos i atmosfera, koja se stvara u javnosti i odnos prema Srbima i insitucijama je takav da smo mi morali ovim ličnim postupkom da pokažemo da ne moramo tamo da budemo po svaku cenu i da niko od nas neće biti prisutan tamo po svaku cenu. I svaku odluku koju donosimo donosićemo vrlo promišljeno, vrlo racionalno i na osnovu onoga što budemo procenili da je najbolji interes našega naroda. Mnogi od ljudi koji sede tamo i u vladi i na drugim mestima su vrlo voljni da se sutra napuste institucije. I mnogima je i lično i komfornije, i lakše da ne budu na tim mestima, ali niko od tih ljudi koji je deligiran za to mesto nema pravo da lični odnos stavlja u prvi plan, već naš kolektivni interes mora da bude u prvom planu i kako u celini Srpska lista bude donosila odluke tako ćemo se i ponašati.
Što se tiče Evropske unije verujem da je njihova uloga jako važna što se tiče implementacije briselskog sporazuma, verujem da će posvetiti mnogo pažnje da u narednom periodu se sprovede sve ono što je dogovoreno u Briselu. Sve vreme smo ukazivali da EU mora da pokaže veću agilnost kada se radi o pritisku na albanske političke lidere, u smislu sprovođenja onoga što je dogovoreno u Briselu. Sigurno da vrlo često bi ti stavovi mogli da budu i jači i rigorozniji, sigurno bi mi želeli da budu takvi, ali nemamo uticaja da njima diktiramo kako će profilisati svoju poliitku, verujem da smo i te kako u ovom periodu uspeli da im prikažemo i jednu drugu stranu slike, za razliku od nekih prošlih vremena kada je verujem vizura kroz koju su gledali isključivo bila kroz perspektivu i viđenje kosovskih Albanaca.

Radio K.Mitrovica : Da li će poslanici podržati sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom koji je jedan od glavnih uslova za viznu liberalizaciju za Kosovo?

Stojanović: Problem sa sporazumom o demarkaciji nije problem sa Srbima, to je problem sa Albancima, Albanci ne žele da ga podrže. Oni su rekli i sami, kao i predsednik skupštine da je vrlo teško da unutar albanske velike koalicije se obezbedi dovoljan broj glasova. Nama to nije prirotetno pitanje, niti je najvažnije. Postoje hiljade drugih pitanja oko kojih smo mi i te kako zainteresovani, a koja se ne rešavaju. Problem sa Trepčom, problem sa Zakonom o strateškim investicijama, problem sa Zakonom o verifikaciji imovine, problem sa obustavljanjem procesa povratka u selo Mušutište, Hram Hrista Spasa..sva ta pitanja moraju da nađu svoje odgovore, mora političko liderstvo Albanaca da daje odgovore na ta pitanja, ne da se mi saglašavamo oko toga da to mora da se reši i da će da se reši na određeni način, već da se konkretnim potezima rešavaju ta pitanja. Neprihvtaljivo je da posle onoga što se desilo u Mušutištu više niko ne reaguje. Valjda neki misle da bi trebalo sve da ostavimo tako, da je to nužna i crna realnost, ali da tu ništa ne može da se promeni. E tako ne može da bude i mi nećemo ćutati i gledati to sa strane.

Radio K.Mitrovica – Kada će se regulisati sloboda kretanja za Srbe sa Kosova i Metohije, s obzirom na dokumenta i registarske tablice? Koja je tačka najspornija u dijalogu?

Stojanović: Problem nastaje kada se u to umeša lokalna politika, problem nastaje kada neko nešto dogovori u Briselu, a to treba da objasni kasnije u Prištini. Naročito je to teško raditi u atmosferi koja sve više liči na predizbornu. Ti odnosi su mnogo kompleksniji, nego što sa strane izgleda i kada gledamo iz ugla kosovskih Albanaca, koji treba da sprovedu ono što je dogovoreno u Briselu. Vrlo često zbog unutrašnjih političkih interesa, i borbe među samim albanskim političkim partijama i toga da se očigledno već stvara jedna predizborna atmosfera retko ko je među kosovskim Albancima spreman da sprovede ono što baš i nije tako prijatno. Zato je uloga EU veoma važna, da ove poruke koje su i slate u prethodnom periodu na jasan način, da neće biti daljih koraka ka viznoj liberalizaciji, ali ni drugih stvari bez implementacije onoga što je dogovoreno u Briselu. Ja znam da ovo nije lako za naše ljude, naši ljudi gube strpljenje vrlo često. Mi sami često dođemo u situaciju da teško pronalazimo snagu da dalje radimo, ali mnogi bi najviše voleli d ami ne postojimo, mnogi bi voleli da prosto presavijemo tabak i kažemo evo dosta, mi više nećemo da budemo tu prisutni i da ponovo otvorimo prostor za neke koji jedva čekaju da se lično okoriste zbog toga što će biti potrebni neki Srbi da čine dekoraciju o nekoj lažnoj slici o demokratiji i toleranciji koja je nekada kreirana. Sada je naša obaveza da pre svega budemo odgovorni prema našim ljudima, jer nikada više nećemo moći da vratimo vreme unazad, da vratimo vreme kada je neko potpuno nezakonito na jedan neverovatan način dozvolio da se izgradi više naselja sa po 300, 400, 500 stambenih jedinica na teritoriji Opštine Gračanica koja su potpuno etnički albanska, bez ijedne srpske kuće u tim naseljima. Više nikada nećemo moći da vratimo vreme unazad i da kažemo , aj sad da to poništimo. To je samo jedan detalj, mogu celu listu stvari da vam kažem koje su na centralnom nivou u Prištini odlučivane upravo na taj način, propuštene prilike da se ozbiljne stvari reše za srpski interes i za srpski narod. Više nikada to ne možemo da vratimo unazad, ali bar ne treba da dozvolimo da nam se u budućnosti ponovo nešto tako desi, da nam niknu neka naselja na mestima gde nikad nisu postojala, i da zaista na taj način ugrožavaju, naš opstanak. Zato je važno da koliko god nam bilo teško, vrlo često i lično, ali nekada i profesionalno, da budemo prisutni na određenim mestima, moramo da razmišljamo šta će se desiti nakon toga, šta će se desiti sledećeg dana nakon što donesemo odluku da negde budemo prisutni ili ne. Ne radi se lično o bilo kome od nas, radi se o interesu naših ljudi. Stvar nije toliko crna, mi moramo da radimo na sebi. Ono što jeste obećavajuće, ta mlada snaga koja postoji u našem narodu, ta činjenica da se hvala Bogu najviše Srba gde god živeli ne rađa kao na Kosovu i Metohiji , procentualno prema broju stanovnika. To što imamo zlatnu decu, što se sa svih takmičenja vraćaju okićena medaljama, to je obaveza za nas da istrajemo, to je obaveza za nas da radimo na institucijama, da radimo na sistemu koji će omogućiti da se stvari menjaju na bolje i da dugoročno ovde preživimo, na realnim osnovama, da više nikada ne dozvolimo sebi da budemo zavisni, kao što smo sada zavisni. Naš život danas zavisi od budžeta, 95 odsto naših života zavisi od nekih budžeta, i da li će biti nekih budžetskih davanja .
Evo, zašto je Trepča toliko važna i zašto ćemo se za nju boriti do kraja, pa zato što je ona poslednji ekonomski resurs koji je ostao u našem dometu, u dometu Srba, nama pristupačan, gde možemo da nešto stvaramo, da nešto radimo, i gde neće biti prihodovanja po osnovu nekog budžeta, već po osnovu stvaranja određene, neke nove vrednosti.

Radio K.Mitrovica : Kako će se pitanje pasoša Republike Srbije izdatih od strane Koordinacione uprave tretirati u budućnosti?

Stojanović : Odavno stoji naš zahtev da smo tražili da se odobri bezvizni režim i za te pasoše, ali često je i država Srbija u situaciji da vrlo teško pregovara i isposluje određene stvari. Videli ste veoma jasne poruke koje su bile poslate onog trenutka kada je trebalo da bude odobren bezvizni režim za kosovske pasoše, vrlo jasna poruka je poslata i iz Beograda da će taj režim biti odobren i za ove druge pasoše i ne vidim argumentaciju suprotnu tome da ima nekog smisla. Mi ćemo nastaviti da radimo na tome, sigurno da je to velika frustracija za sve nas, za sve naše ljude. Mi u ovom trenutku ne možemo to da rešimo, inače bi sigurno to rešavali što pre. Naš život nije lak, možemo da nabrajamo još hiljade problema, zato moramo da nastavimo da radimo , moramo da nastavimo da se borimo, da sistemski rešavamo probleme i nikako drugačije.

Radio K.Mitrovica : Šta je sa odlukom ustavnog suda, šta će biti sa odlukom vezano za Trepču kada je Srpska lista u pitanju?
Stojanović – Mi ćemo iskoristiti sve pravne i političke mehanizme da se suprotstavimo jednoj odluci , koja po mom dubokom ubeđenju je prvo nesprovodiva, i vreme će pokazati da je potpuno pogrešna, potpuno bila politički motivisana i kao takva apsolutno neodrživa. Vrlo je važno da mi pokažemo svima koji su nam do sada spočitavali da mi ne želimo da u sistemu funkcionišemo i da iskoristimo sve pravne mehanizme da bi se izborili za svoje interese. Ono što smo takođe ponavljali od samog početka, da okvir institucionalni u kojima Srbi deluju i danas na Kosovu i Metohiji i u institucijama u Prištini, nije dovoljan i da kao takav ne može da nam obezbedi dovoljan nivo prava da bismo zaštitili svoje lične interese. Pa i Trepča je primer za to. I Trepča će biti sutra argument kako smo pokušali na svim nivoima i na svakom mestu da budemo konstruktivni, kada smo predlagali da se Trepča tretira kao ekonomski resurs, a ne kao političko pitanje, kada smo predlagali da o tom pitanju razgovaraju i pregovaraju oni koji su najpozvaniji od menadžmenta Trepče, radnika Trepče, profesora sa fakulteta i ljudi koji su politički dobro upoznati sa tom temom kao što je ministar Marić, kao što su i drugi koji itekako poznaju problematiku Trepče. I pokušali smo na svim mestima da učestvujemo kako bi probali da rešimo to pitanje na jedan način kako bi to bilo prihvatljivo za sve. Neko je odlučio da ne uvaži te argumente i da prosto presavije tabak i uradi nešto što jeste popularno za većinu albanske javnosti i onda je uradio nešto što je potpuno politička odluka i koja će imati samo političke reperkusije, a to je da sada jedino može da dovede Trepču u situaciju, a to je da administrativno teže radi ili da dovede njeno funkcionisanje u pitanje, ali i da tu odluku neće moći da sprovede. Naša je obaveza da iskoristimo sve instrumente i da na svim mestima uradimo sve što možemo. Kakav će biti rezultat to ne zavisi od nas. I to će biti sutra argument da kažemo: Izvinite, ali evo jesmo li mi sve pokušali? Je li postoji racionalna argumentacija da ne može to tako, racionalna pravna argumentacija, jer je i sudija Višeg suda u Euleksu jasno je rekao ozbiljnu argumentaciju da pravno nije utemeljena ovakva odluka i ovakav zakon. Jer postoji ozbiljna argumentacija ljudi koji rade u Trepči, koji nisu konsultovani ,da takva odluka ne može da bude sprovedena jer smo sve to ukazivali, niko nas nije saslušao. Šta to znači? Pa to znači da moramo da imamo veće instrumente u našim rukama i da mi direktno odlučujemo kada se radi o tim pitanjima da bi neko počeo da nas sluša, da bi neko uvažio naše argumente. Znači moramo mi o tome da odlučujemo, znači da zajednica ima veće nadležnosti u određenim oblastima.
Naša je obaveza da sve to stavimo na sto kao argument, i to što smo išli u Brisel i to što smo razgovarali sa svima, pa su nam mnogi zamerili, ali naša obaveza nije da previše računa u vezi s tim, ko će politički, ovako ili onako više ili manje da nam zameri . Naša je obaveza da na svakom mestu branimo interese našeg naroda i da nikada oko toga ne pravimo kalkulacije, kao što to nismo nikada ni radili.
Što se Trepče tiče, ni kosovski Albanci od ovoga neće imati nikakve koristi. Kada pitate ozbiljnu stručnu javnost oko ovoga, verujte svi oni imaju veoma kritički odnos prema ovom zakonu. Vreme će pokazati da ovo neće doneti dobro nikom. Ovo je jednokratno dalo izgovor za stvaranje jednog politčkog folklora, koji liči na predizborni folklor i dalo je nekome argument da kaže, eto mi smo vratili istorijski dug rudarima koji su počeli neki protest u Trepči, sećate se nekih prošlih vremena. Ali, sama činjenica da je neko doneo zakon pre nego što je studija izvodljivosti završena , koja jeste suštinski možda najvažniji dokument kada razmišljate o nekom ekonomskom resursu, govori dovoljno o tome kako je neko razmišljao o Trepči. To takođe dovoljno govori o tome, onima koji ozbiljno politički promišljaju o svim okolnostima u kojima mi živimo i u Evropskoj uniji, i na nekim drugim mestima. Vrlo jasno govori o tome kakva je politička klima, kako promišljaju albanski politički lideri i kako donose odluke. I na osnovu toga nama daju argumente da mi zahtevamo veća prava u svojim rukama, da mi odlučujemo o svojoj sudbini.
Radio K. Mitrovica – Šta mislite o integraciji pravosuđa u kosovski sistem?
Stojanović: To svakako nije bila jednostavna tema. Te odluke koje su bile donešene u Briselu nisu bile jednostavne. To je jedan vrlo složen proces koji traje. Ono što jeste važno i što jeste ozbiljna argumentacija koja ide u prilog tome, daću vam nekoliko podataka. Južno od Ibra imate broj sudija u sistemu na nivou statističke greške . U srpskim sredinama notari su gotovo po pravilu Albanci. Advokate, one za koje možete da kažete da su kvalitetni i dobri, koji mogu da brane Srbe po mnogim pitanjima, možete prebrojati na prstima jedne ruke. Nas nema u pravosudnm sistemu Kosova. Apsolutno nas nema. Zbog toga trpimo ogromne posledice. Imamo puno problema. Zbog toga što se na dnevnom nivou donose odluke koje su suštinski prvo pravno neutemeljene i drugo poptuno protiv interesa naših ljudi. Kakvih sve primera ima to je za sve one koji se bave pravom zaista neverovatno. Ali, to je postala praksa. Jedan od razloga zašto mora da nas bude više na tim mestima gde se donose odluke , zato što sam i sam svedočio tome kako se ljudi drugačije ponašaju kada ima bar ko da to čuje, da se nešto radi na taj način i da pokaže da nešto u sistemu ne funkcioniše kako treba. To je tema koja nije bila jednostavna,a nije ni sada, ali dugoročno mislim da će biti važno da i u pravosudnom sistemu na Kosovu imamo zaista najbolje ljude i da se tamo bore da se pravo sprovodi onako kako mora da se sprovodi svuda u svetu,a ne da bude vrlo često politički instrument i da bude instrument pritiska na naš narod da odlazi sa ovog prostora.
Radio K.Mitrovica : Kako komentarišete raspisan konkurs za radna mesta u pravosuđu?
Stojanović : Ja imam puno poverenje u ljude koji su vodili taj proces i ljude koji su sa naše strane vodili celu stvar i verujem da će kao što su i do sada vodili vrlo promišljeno i racionalno to raditi i ubuduće. Bilo je pokušaja i biće uvek da se taj proces zloupotrebi da se iskrivi da se uradi na način da neće biti urađeno ono što suštinski jeste važno da ti ljudi koji jesu važni završe na tim mestima i takvih će manipulacija i administrativnih igara uvek. Naša je obaveza je zato da oni koji vode ovaj proces imaju uvek širom otvorene oči i da budno prate kao što to jesu radili i do sada, i ja ima potpuno poverenje da će to uradiiti u najboljem mogućem interesu svih onih koji treba da budu deo tog procesa.
Radio K.Mitrovica : Kako vidite obrazovanje na Kosovu i Metohiji u budućnosti ?
Stojanović: Vidim ga kao što jeste sada formalno pravno uređeno, kao što jeste i danas , ali i mnogo naprednije i mnogo bolje. Kada govorimo o sitemu obrazovanju, nažalost, poslednjih 17 godina obrazovanje jeste bilo kičma našeg opstanka , ne samo što se tiče očuvanja identiteta i onoga što obrazovanje treba suštinski da radi, već pre svega se videlo kao ozbiljan izvor prihoda . Nažalost svedoci smo toga da i u obrazovanju ima mnogo manipulacija . Koliko osnovnih i srednjih škola vi možete da pobrojite, a ja mogu mnogo, koje su postale bukvalne porodične škole, gde dobar deo zaposlenih upravo jesu iz jedne porodice, gde možete od portira do direktora da nađete sve najbliže srodnike, tako da moramo da radimo ozbiljno na obrazovanju. Jedna od stvari koju sam zamolio ministra prosvete Srbije Mladena Šarčevića, kada je dolazio na Kosovo i Metohiju, jeste da odnos prema našem obrazovanju na Kosovu i Metohiji bude sledeći, da i te kako bude popustljiv kada se radi o kriterijumima o broju nastavnika u određenim sredinama, gde je mali broj učenika, gde će nam progledati kroz prste kada se prave pravilnici i sistemski se uređuje odnos broja učenika i broja zaposlenih, jer nam je to važno, da nam škole i ustanove prežive, kako bi sačuvali sve te naše sredine, ali da se kriterijum podigne za rad i za rezultate našeg nastavnog i profesorskog osoblja za tri lestvice više u odnosu na rad na teritoriji centralne Srbije. To jeste u našem najvažnijem interesu. Vrlo je često u prošlosti bio i naš najjači argument , znate mi živimo tu , pa nama je teško, pa nemojte mnogo da nas terate niti da učimo, niti mnogo da radimo, a sve smo to na kraju mi platili i platila su naša deca. Nemojte da pričamo kako nam deca izlaze iz mnogih škola. Imamo i sjajnih škola, onih koje su pravile odlilčne rezultate , koji mogu da se pohvale svojim učenicima, da osvajaju nagrade na mnogim takmičenjima, ali znate imamo i onaj drugi kraj, a to je da u mnogim školama imamo očajne rezultate, gde nam deca izlaze sa jako lošim nivoom znanja. E sada na tome moramo da radimo i to mora da bude naša odgovornost. I mi moramo da insistiramo na tome da oni koji ne rade posao,moraju da budu sankcionisani i da mora stalno da se unapređuje kvalitet nastava .Škole ne mogu i ne smeju da budu socijalne ustanove i da argument dazato pto je neko iz određene sredine a nema potrebnu kvalifikaciju mora da radi u određenoj školi. To mora da prestane i ne sme da važi. Svi treba da dobiju priliku da se obrazuju. Slažem se da u svakoj lokalnoj sredini u školi treba da bude neko zaposlen iz te sredine, ako ima određenu kvalifikaciju, ali ne sme da se desi ako je neko iz nekog sela, pa je u mom selu škola, ja treba tu da radim bez obzira na to što nemam kvalifikaciju. Cenu će platiti deca u toj školi, neće je platiti niko drugi, ukoliko to budemo dopuštali, kao što jeste bilo dopušteno ranije. Ljudi u našem obrazovanju su mnogo zaslužni. Ja sam im mnogo zahvalan za to što su uradili u uslovima, u kojima su radili svih ovih godina. Mnogo naših ustanova je prešlo težak put, naročito one koje su iseljevane iz velikih gradskih sredina, koje su morale da beže, pa da ponovo organizuju proces nastave, da rade u neverovatnim uslovima i to jeste za svaku pohvalu. Ta generacija ljudi koja je na svojim leđima iznela sve to, zaista im dugujem ogromnu zahvalnost,za sve to što je uradila. Ali uslovi su se promenili. Taj argument više ne važi. To vreme je prošlo. Vreme kriznog i stalnog nekog poluvanrednog stanja mora da prestane. Kriterijumi moraju da se podignu mnogo višlje i mora lestvica stalno da se podiže jer to je u našem najboljem interesu.
Radio K. Mitrovica : Kako vidite da će se finansirati u budućnosti?
Stojanović : Kao što finansiralo i do sada. Nikada niko nije razgovarao o nečemu drugom. Nikada niko nije razmišljao o nečemu drugom. Mi možemo da ponudimo i našim komšijama mogućnost da možda u budućnosti doprinesu da obrazovanje bude još bolje ako im je to interes. Ali, znate mi nemamo nameru da se odreknemo onoga što danas imamo. Zajednica jeste osmišljena i pravljena kao okvir u kojem ćemo sačuvati ono što jeste minimum našeg opstanka.
Radio K.Mitrovica : Kako će se rešavati pitanja prelaza, registarskih tablica, svega što je važno za svakodnevni život?
Stojanović : Te teme nisu nikada bile jednostavne , i imam puno poverenje u ljude koji pregovaraju na tu temu da će uvek izvući maksimum , zaista to nikada nije bilo jednstavno . Očekujem da ipak bude dovoljno razumevanja i od strane EU i onih koji jesu medijatori da se postižu dogovori koji će biti prihvatljivi i koji će biti sprovodivi. Ne želim da verujem da će biti interes bilo koga da nama dalje ovde komplikuje život, jer ionako je previše komplikovan, tako da mi treba da idemo ka traženju rešenja, koje treba da nam život učini jednistavnijim i boljim,a ne nešto oko čega ćemo se dalje sporiti i nešto što će nam dalje praviti probleme u životu.

Radio K.Mitrovica : Koliko crvenih linija ima koje ne smeju da se pređu u briselskim pregovorima?

Stojanović: Ja imam jednu crvenu liniju što se mene lično tiče i u svom političkom radu, što dalje tako se ponašati. Najvažnija crvena linija je naš opstanak i naša borba za naš život ovde. Znate na mnogo stvari u životu verovatno nećemo moći da utičemo . Kao što jeste neka velika globalna politika koja vrlo često jeste imala uticaja na naš život, ali to je nešto na šta mi ne možemo da utičemo i o čemu ne možemo da odlučujemo. Moramo da budemo rešeni da dalje radimo na sebi, da se potrudimo da zaista posle svakog izbornog ciklusa još bolji i bolji ljudi dolaze na najodgovornija mesta, da se ne povlačimo, da ne tražimo izgovor za poraz . Mnogi kažu niste uradili dobro ovo ili ono, ali zato nisu spremni da uđu u taj rov i da probaju da se izbore za nešto bolje. Sa velikim zadovoljstvom ću i ja lično ustupiti poziciju na kojoj sam, kao i neko drugo mesto , da dođu ljudi da vidimo šta je to bolje rešenje,a ne da se samo bavimo time šta nije dobro , jer uvek možete da nađete manu, to nije baš previše komplikovano. Moja crvena linija jeste rešenost da se do kraja borim za svoj opstanak na ovom prostoru i kada budem prestao da se bavim politikom, sigurno ću nastaviti da živim u Gračanici dokle god to budem mogao, a verujem da će biti još mnogo generacija koje će posle mene nastavit tu da žive. Jedna stvar koja mene, zaista, često iritira kod naših ljudi, a to je valjda postala i već mentalitetska stvar da smo navikli da previše da kukamo , da previše tražimo i da se žalimo i zaboravljamo kroz šta su prošli naši preci, da bi nam pružili priliku da živimo na ovom prostoru. Ja zaista smatram da mi Srbi koji smo ostali ovde da živimo jesmo priviliegovani , ima li veće i lepše časti? Kao što ja imam priliku da rastem pored Gračanice, neki drugi na nekim drugim mestima, pored svih naših svetinja. To je ogromna privilegija. Kada se vratimo u ne tako davnu prošlost naši su ljudi preživljavali mnogo gore stvari, da bi očuvali naš opstanak ovde. Postali smo razmaženi, postali smo, oprostiće mi slušaoci na izrazu, kenjkavi, volimo da se samo žalimo i da tražimo , nismo spremni da se žrtvujemo. Moramo da racionalno promišljamo , da se borimo, radimo na sebi, svojim sposobnostima. Jedna od stvari koja se često pojavljuje kao tema, vrlo problematična, koliko naših mladih ljudi govori engleski jezik, koliko naših mladih ljudi i kako i da li uopšte govori albanski jezik? A pogledajte kod komšija, pogledajte koliko njihovih mladih ljudi i kako govori engleski jezik, a pogledajte na moje lično iznenađenje koliko mladih ljudi govori srpski i kako govori srpski? Da li su oni zato manje Albanci i da li bi mi bili manje Srbi ukoliko bi bolje govorili engleski jezik, koji nam je potreban, ili bolje govorili albanski jezik, koji nam je takođe potreban. Moramo zaista da razmišljamo racionalno i realno, ne da se bavimo visokom politikom. Za mene je bilo užasavajuće to što godinama unazad i naši lokalni političari su napamet znali Rezoluciju 12 44 koja jeste važna, koja jeste bitna, ali kada je trebalo da se radi o rešavaju lokalnih nagomilanih problema i lokalnih pitanja, od obrazovanja, zdravstva, do sporta, kulture, infrastrukture, vrlo malo ste mogli da dobijete racionalne, suvisle odgovore na sva ta pitanja.
Treba da se fokusiramo na probleme. Naravno da niko od nas nije nesvestan svih politčkih okolnosti koje se dešavaju, ali treba da se usmerimo na ono što možemo da promenimo, a možemo i moramo da promenimo uslove u kojima rade naše institucije, da nam škole budu bolje, da nam zdravstvene ustanove budu bolje, da nam infrastruktura bude bolja, i da na taj način stvaramo osnovne preduslove da možemo da razmišljamo o nekom ekonomskom razvoju, jer bez svega ovoga naravno da neće biti ni onih koji će investirati i zapošljavati naše ljude.
Radio K.Mitrovica: Kako komentarište izjavu Hašima Tačija koju su preneli mediji da će uzeti pregovore „u svoje ruke“?
Stojanović: Postoje različita mišljenja kako bi dijalog trebalo da izgleda i kako bi trebalo da se vodi . Dobro je kada neko od kosovskih Albanaca želi da preuzme veću odgovornost , uglavnom ono što smo gledali do sada je da su bežali od odgovornosti ili su traženi izgovori zašto nešto ne bi trebalo da se sprovede. To će se odlučivati na najvišem političkom nivou. Videćemo kako će tu svoju odgovornost ispoštovati ako je preuzme. Naša je obaveza da dobro razumemo sve te prilike i sve te procese koji se dešavaju i da se trudimo da za naš narod u tim okolnostima izvučemo najviše što možemo . Moja poruka za sve naše ljude jeste da i te kako gledaju šta svako od nas radi, da bude poliitički aktivan, da iznosi svoje stavove javno i da nikad ne dođu u situaciju da ono što jeste od vitalnog interesa za njih lično, prepuste bilo kome, nego da se lično pobrinu da određeni posao bude urađen na određeni način. Samo tako možemo da očekujemo da će nam biti boljei da će se stvari menjati na bolje.

Izvor: Radio Mitrovica Sever