Наш посао као политичких представника није нимало лак, али смо ту одговорну улогу свесно преузели и спремни смо да и по цену некаквих етикетирања и прозивки појединаца одговоримо свим изазовима како би сутра наш народ на Косову живео боље. Одлука је донета једногласно и у интересу боље будућности и живота, јер, живот је оно што мора да победи. Наша жеља свакако јесте повратак свих расељених или у најмању руку повратак оних који су у овом тренутку изразили жељу за повратком – каже министар Јевтић Уз протесте опозиције из трећег покушаја Косово је добило председника. Зашто је „Српска листа“ дала кворум за избор председника, да ли су могући ванредни покрајински избори, како спречити нападе на Србе и шта су главни разлози слабог повратка расељених за „Јединство“ говори Далибор Јевтић, министар за повратак и заједнице у косовској Влади.

Присуством на седници Скупштине КиМ на којој је Хашим Тачи изабран за председника, „Српска листа“ је дала кворум неопходан за избор председника Косова. Да ли је „Српска листа“, као што се спекулише, првобитно поставила услове коалиционим партнерима из ДПК и ДСК, између осталог скорије формирање ЗСО?

Политичка криза, протести, одлагање почетка формирања Заједнице српских општина, тензије које из дана у дан расту и решавање свих ових проблема унутар институција је нешто што је приоритет „Српске листе“. Формирање ЗСО је обавеза преузета у Бриселу, али су изговори за одлагање почетка формирања ЗСО биле пре свега у свом оном насиљу у Скупштини Косова и на улицама Приштине. Наши политич ки захтеви били су управо усмерени ка решавању многих проблема српског народа на Косову. У политици је важније од свега донети одлуке које можда у том тренутку нису популарне, али које за резултат треба да дају оно због чега смо и изабрани да будемо ту где јесмо. Руководили смо се једино интересима нашег народа, будућности и живота. Ми Албанцима не можемо да бирамо лидере, они су већина на Косову и Метохији и то је чињеница. Наш посао као политичких представника није нимало лак, али смо ту одговорну улогу свесно преузели и спремни смо да и по цену некаквих етикетирања и прозивки појединаца одговоримо свим изазовима како би сутра наш народ на Косову живео боље. И ако ме питате да ли би пре били ”популарни”, или да, наш народ живи боље, увек ћемо изабрати ово друго.

Нећемо на страну оних који би укинули „Српску листу“

Будући да су представници „Српске листе“ истицали да ће одлука око учешћа на поменутој седници бити донета једногласно, да ли сте се можда руководили ставом да ће избор председника допринети стабилизацији политичке ситуације на Косову, имајућ и у виду вишемесечне протесте опозиције која се и даље не мири са избором Тачија за председника Косова?

Руководили смо се оним што је интерес нашег народа. Понајмање смо желели да се стављамо на страну оних који руше, оних који нас нападају, оних који све најгоре говоре о Србима и који су на сваки начин желели да не дође до избора председника. На крају зар да се ставимо на страну оних који траже укидање Српске листе? Одлука је донета једногласно и, као што већ рекох, у интересу боље будућности и живота, јер, живот је оно што мора да победи.

Иако је избор председника завршен, да ли се, као што многи политички аналитичари сматрају, Косово ипак ближи ванредним парламентарним изборима?

У наредним данима ће се сигурно искристалисати ситуација. Не сумњам да ће опозиција и даље наставити са својим захтевима и насилним покушајем рушења власти, али мишљења сам да ће на улици бити све мање грађана који ће подржавати такве активности опозиције док са друге стране очекујем да се ред успостави и у самом парламенту на начин да насилницима не буде дозвољено да другима угрожавају животе и право на демократску расправу.

Напади на Србе и њихову имовину нажалост не престају. Како спречити ове очито континуиране нападе?

Напади не престају и то је оно што нас брине. Брине нас у оном смислу да Срби, посебно повратници, као ”најрањивија” категорија становништва не буду мета која за циљ има даље шириње нестабилности на Косову. Имамо уверавања да ће институције урадити све на заштити становниш тва, и једини начин да се напади спрече јесте превентивно деловање о коме сам више пута говорио а које подразумева између осталог и проналажење нападача свих досадашњих инцидената од Гојбуље и Гораждевца до Србобрана и Беркова, али и Старог Грацка, Ливадица, Цернице, Понеша, Осојана, Клине и свих оних нерешених случаја и злочина.

 Нестабилна политич ка ситуација на Косову и Метохији увек може бити повод за нападе на Србе. Колико су у том смислу, због претходних вишемесеч них протеста опозиције, Срби били додатно небезбедни?

Директно то можда и нема везе, али индиректно свакако да има. Није никаква новина чињеница да су Срби и Албанци и даље подељени и удаљени једни од других, да међу Албанцима има оних који мисле да Срба на Космету не треба да има ни у овом броју. Протести опозиције су додатно направили тај анимозитет према Србима јер када неко користи Србе као изговор за све лоше што се на Косову дешава, онда је продукт тога мржња и насиље над српским народом.

Приоритети одржив опстанак и повратак

Упркос политичкој кризи која је трајала месецима на Косову, Ваше министарство је спроводило бројне активности на терену. Шта бисте у том смислу издвојили као најзначајније што сте урадили од почетка ове године?

Нико не би требао да у кризи тражи изговоре да се не ради. Министарство за заједнице и повратак је у времену политичке кризе 2014. године било најактивније министарство у Влади Косова. Ништа мање ни сада у околностима у којима смо посебно били у 2015. години, МЗП је на терену, са народом у циљу решавања проблема. Чињеница да смо у 170 дана изградили 122. куће само у оквиру пројекта ПРК 4 плус 18 кућа у оквиру других активности говори да смо били више него активни. Још је већа радост то што су нам куће пуне, да те породице живе ту и да немају намеру да нам поново напусте Космет. А ту су свакако још, поред изградње кућа, решавање других горућих проблема. Међутим ми морамо више и боље, то је наш стални циљ.

Који су Вам приоритетни планови за ову годину у смислу повратка расељених и да ли ћете буџетом који Вам је одобрен моћи да реализујете предвиђене активности?

Ми смо наше циљеве поставили на основу реалних могућности. Наша жеља свакако јесте повратак свих расељених или у најмању руку повратак оних који су у овом тренутку изразили жељу за повратком. Наше могућности, финансијске пре свега, су такве да је повратак у квантативном смислу могућ до негде 1.000 лица. То јесте већи број у односу на 2015. годину, али исувише мали у односу на око 200.000 расељених који су још увек ван својих домова. Оно што ће и даље бити наш приоритет јесте опстанак или тачније активности у циљу побољшања услова живота невећинских народа на Космету. Без опстанака неће бити ни повратка и зато се успех у том смислу мери не само у броју повратника већ и у спречавању одласка а посебно спречавању продаје српске имовине.

 У протеклих шеснаест година није се вратило чак ни десет одсто протераних Срба. Који су по Вама кључни разлози због којих нема очекиваног повратка расељених?

Небезбедност, узурпирана имовина, економија, продаја српске имовине су главни разлози малог броја оних који су се вратили на Косово. И докле год се ови проблеми не реше, нећемо бити у прилици да се у позитивном смислу говори о повратку. Упорност мора да буде нешто што ће као особина наших сународника помоћи да Срба на Космету буде више него што нас данас има. Та упорност мора да се огледа у одустајању од продаје српске имовине. Ту је и шанса да нас буде више у будућности.

Да ли протоком времена слаби жеља расељених за повратком и колико је према Вашим проценама тренутно оних који су зантересовани да се врате на Космет?

Чињеница да је прошло 16 година и да је велики број наших сународника у расељениш тво већ започео неки нови живот нам говори да је временом жеља за повратком ослабила. Међутим, лично познајем велики број Срба са Косова који би се опет врло радо на Космет вратили уколико би им имовина била ослобођена од узурпатора, уколико би економија била боља, уколико би могли да се сигурно крећу и живе без икаквих проблема. Жеља јесте ослабила али она може да ојача решавањем поменутих проблема.

Да ли међурегионалне конференције које спроводите доприносе процесу повратка?

Регионална сарадња свакако може да помогне решавању проблема. Ја сам покренуо иницијативу на регионалном нивоу управо у циљу удруживања ресурса и снага ка заједнич ком циљу који се зове повратак расељених на своја огњишта. Резултати у првим корацима су већ приметни, највећа одговорност је и даље на косовским институцијама.

Институције у Приштини и Албанци кључни за повратак

Незапосленост и даље је један од главних проблема како повратника тако и свих становника Космета. Да ли је у том смислу могуће допринети отварању нових радних места у повратничким срединама у смислу отварања мини-погона или улагања у пољопривреду и сточарство?

Сарадња МЗП-а и Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије која је унапређена и сада је заиста не једном високом нивоу помаже управо у решавању и ових проблема. Пољоприреда је приоритет и сведоци смо, рецимо, свега онога што је Канцеларија за КиМ урадила у последњих неколико месеци у виду доделе потребне механизације и осталих алата потребних за рад у овој области. Развој малине у општини Штрпце, генерално пољопривреде у Косовском Поморављу и Метохији је нешто што говори у прилог чињеници да постоје природни ресурси за развој пољопривреде не само у повратнич ким срединима, већ свуда тамо где Срби живе.

У Министарству за заједнице и повратак одржан је Управни одбор пројекта за трајно и одрживо решење за повратак у град Призрен и Северну Митровицу. Шта подразумева овај пројекат и ко Вам помаже у његовој реализацију?

Амбасада Велике Британије на Косову је главни финансијски носилац овог пројекта који не подразумева само изградњу и обнову кућа већ и инфраструктурне и економске пројекте. Дакле ради се о повратку расељених у ове две средине и крајњи циљ свакако јесте трајна решења за повратак расељених у ове градове.

Колико је међународна заједница располож ена да помогне процесу повратка Срба?

Да није било Канцеларије ЕУ на Косову, УНХЦР-а, амбасада САД-а и Велике Британије, Данског савета за избеглице, Међународне организације за миграције али и других међународних организација и мисија сигуран сам да и овај постигнути резултат не би био овакав, већ мањи. Дакле очигледна је спремност међународне заједнице да помогне, кључ је међутим у већинском народу на Косову и инситуцијама у Приштини.

Извор: ikos.rs