Драги грађани,
Злочинци су се постарали да нам свако пролеће почне са тугом у срцу и сећањем на наше невино страдале грађане.
Пре недељу дана смо се сећали етничког чишћења, 17. марта 2004. године који се не би догодио да није било 24. марта 1999. године и почетка агресије НАТО на суверену и поносну Србију.
И ако ме питате шта се променило за ових 19 година у свету и односу према Србији, немам много доброг да вам кажем. И данас нас уцењују и притискају. И данас би о нашој земљи да они одлучују. И данас се чуде откуд нам овај понос. И данас се чуде како смо опстали.
Срби и данас трпе последице НАТО агресије. Најбољи синови у кћери нашег народа гинули су и 1999. али гину и данас. Болести које су последица тог бомбардовања односе животе сваког дана.
Поштовани пријатељи, обележавањем данашњег дана показујемо поштовање према онима који су на олтар отаџбине положили оно највредније, свој живот. Сећајући се њих, памтимо и не заборављамо, а то је једини начин да нам се исто не понови.