Srpska lista se ogradila od stranačkih sukoba unutar albanske zajednice ali uvek apelujemo i na vlast i na opoziciju da se uzdrže od nasilja u bilo kom obliku. Najveću pomoć i razumevanje očekujemo od međunarodne zajednice. Izbor predsednika se ne spominje nigde kao deo našeg koalicionog sporazuma. Dakle, nemamo nikavu obavezu prema našim koalicionim partnerima da podržimo ni jednog od kandidata – ističe Slavko Simić

Nažalost i ova plenarna sednica, prva u ovoj godini protekla je u haosu zbog opozicije koja je uprkos rigoroznim merama kontrole uspela da unese suzavac , tako da su opozicioni poslanici u tri navrata aktivirali devet patrona suzavca, zbog čega je tri puta odlagan početak sednice. Zbog nerazumljivog i nasilnog ponašanja opozicije, bila je primorana da interveniš e policija, koja je odvela odosno privela na informativni razgovor desetoro poslanika dok je jedna poslanica zbog koškanja sa obezbeđenjem bila primorana da zatraži lekarsku pomoć. Ovim rečima, Slavko Simić, predsednik Srpske liste i šef poslaničkog kluba ove liste opisuje haos koji su poslanici opozicije napravili na sednici kosovske Skupštine u petak, krajem prošle nedelje, ne dozvoljavajući početak sednice. Ocenjujući da se haos koji priređuje opozicija nastavlja i u ovoj godini, Simić ističe da zbog opstrukcije rada Skupštine koju opozicija vrši već šest meseci, najveću štetu osećaju građani koji žive na KiM.

– Srpska lista se ogradila od stranačkih sukoba unutar albanske zajednice ali uvek apelujemo i na vlast i na opoziciju da se uzdrže od nasilja u bilo kom obliku i da svi poštuju osnovne principe demokratske vlasti i demokratske opozicije kako bi se omogućio nesmetani rad zakonodavne institucijenaglaš ava Simić.

Da li ste kao predsednik Srpske liste, imajući u vidu celokupnu političku situaciju na Kosovu i Metohiji uopšte u prilici da u skupštini iznesete probleme svog naroda ?

– Naravno da u svim situacijama i razgovorima kako sa predstavnicima vladajućih partija, ali i dok je bilo prilike da razgovaram sa predstavnicima opozicionih partija, iznosim probleme sa kojima se suočava moj narod na Kosmetu. Ti problemi na žalost, nisu ni malo laki niti jednostavni i najteže je što se nisu rešavali u proteklom periodu, odnosno od dolaska međunarodne zajednice samo su se rekao bih, gomilali i sakupljali. Jer, ni posle šesnaest godina od dolaska međunarodne zajednice Srbi u Pokrajini nemaju osnovna ljudska prava, počev od slobode kretanja u pojedinim krajevima, do prava na sopstvenu imovinu, pa što je najgore ni pravo na nepristrasna suđenja, odnosno pravdu… Problema je zaista mnogo i mnogo bi mi vremena trebalo da sve pobrojim. Ali se mora na sve načine i u svim prilikama skretati pažnja na njih i nastojati da se rešavaju makar i u pomacima, koji mogu dovesti do konačnih rešenja.

Gotovo svi međunarodni predstavnici osudili su nasilje u kosovskoj Skupštini, odnosno poteze opozicionih poslanika. Koliko je realno očekivati da se bes iz poslaničkih klupa opozicija usmeri na Srbe u pokrajini?

– Poučeni ranijim iskustvima, Srbi uvek strepe od masovnijih okupljanja Albanaca jer, još uvek je sveže i bolno sećanje na martovski pogrom 2004. godine kada je devetoro Srba ubijeno ili pogubljeno na najsvirepiji način, kada je na hiljade njihovih domova zapaljeno, kada je uništeno više od stotinu naših crkava i manastira. To je nešto što je svim Srbima u podsvesti. Zato svako nasilje koje dolazi od većinskog življa na Kosmetu izaziva bojazan kod Srba koji na žalost nisu u stanju sami sebe da zaštite.

 Kako biste ocenili saradnju Srba sa međunarodnim predstavnicima odnosno međunarodnom zajednicom u pokrajini. Da li po vašem mišljenju oni imaju realan uvid u život Srba u pokrajini i njihove strepnje vezane za svako okupljanje Albanaca?

Upravo zbog bojazni sa kojom su suočeni Srbi tokom protesta i nemira Albanaca, najveću pomoć i razumevanje očekujemo od međunarodne zajednice koja je, moramo biti iskreni, i reći, bezbroj puta do sada zakazala, baš kada je najviše trebala da zaštiti Srbe. Upravo pomenuti martovski pogrom trebao je biti test za međunarodnu zajednicu, koja je reagovala tek posle trodnevnog nasilja nad Srbima u pokrajini. Mislim da upravo to treba biti svojevrsna opomena KFOR-u i sada Euleksu, da preduprede i ne dozvole da se ponovi nasilje masovnijih razmera, već da kontrolišu situaciju u pravom smislu te reči. A što se tiče, drugog dela pitanja, moram najpre da pohvalim rad Kancelarije Evropske unije u Prištini na čijem čelu je gospodin Samuel Žbogar sa kojim srpski predstavnici imaju veoma kvalitetnu saradnju i na lokalnom i na centralnom nivou. Gospodin Žbogar i njegovi saradnici su veoma uključeni i posvećeni rešavanju suštinskih problema sa kojima se suočava Srpska zajednica. Što se tiče ostalih misija i predstavnika, moram da kažem da sam uveren da najveći broj međunarodnih predstavnika na KiM vidi i oseća patnje srpskog naroda, ali i oni se suočavaju sa brojnim ograničenjima tako da, svoja mišljenja i viđenja mnogi ispoljavaju tek kada završe misiju i vrate se u svoje zemlje. Podsetiću Vas da je dosta onih koji su tada otvoreno govorili i davali intervjue brojnim svetskim medijima o situaciji na Kosovu i iznosili svoje nepristrasno viđenje koje je tokom učešća u misiji, kod mnogih izostalo.

Poslanici opozicije i dalje najavljuju proteste i ističu da neće dozvoliti izbor predsednika pre nego što aktuelna Vlada raspiše vanredne izbore. Koliko je realan ovaj scenario?

Predstavnici opozicije najavili su novi protest za 27. februar ali zaista mislim da će se ovoga puta onemogućiti u nameri da ometaju funkcionisanje institucija i da će se nastaviti sa planiranim aktivnostima uključujući i izbor predsednika.

Kako će se poslanici Srpske liste odrediti prema predlogu vodećih političkih partija na Kosovu, odnosno da li ćete glasati za njihovog kandidata za predsednika, a to je koliko je poznato Hašim Tači?

– Izbor predsednika se ne spominje nigde kao deo našeg koalicionog sporazuma, dakle nemamo nikavu obavezu prema našim koalicionim partnerima da podržimo ni jednog od kandidata. Svaki poslanik Srpske liste treba da ima na umu da predstavlja određeno biračko telo srpske zajednice i ni jedan poslanik ne sme da glasa svojom voljom već uz konsultacije i voljom građana koje predstavlja u parlamentu. A što se mog ličnog mišljenja tiče, mislim da i bez dogovora o implementiranju i sprovođenju osnovnih principa koalicionog sporazuma Srpske liste sa PDK i DSK a koji podrazumevaju i formiranje ZSO, ne treba podržati ni jednog kandidata naših koalicionih partnera.

Kosovski premijer Isa Mustafa izjavio je da je presuda Suda u Nišu bivšim pripadnicima “OVK” za ubistvo srpskih vojnika na Košarama “farsa” i istakao da su “dobili šta su tražili”. Kako to komentarišete?

Mislim da je ova izjava Ise Mustafe bila zaista preteška i dodao bih, bespotrebna, jer kao što nama, srpskim političkim predstavnicima prebacuju kada komentarišemo, usudiću se da kažem, nerazumne presude Srbima kojima se sudi pred kosovskim sudovima, i to za nepočinjena krivična dela, mislim da je i ova izjava Mustafe potpuno nerazumna. Pogotovu što je presuda izrečena pripadnicima tadašnje terorističke organizacije koji su ubili pripadnike regularne vojne formacije tadašnje SR Jugoslavije. Takođe, mislim da pomenuta izjava neće doprineti smirenju međunacionalnih odnosa, već naprotiv, može samo motivisati radikalne Albance da se ustreme na Srbe kao što su bezroj puta to činili u prošlosti. Jer, kad god neko od albanskih političara izrekne pretnje ili loše poruke na račun Srba, bilo je onih koji su jedva dočekali da ohrabreni tim izjavama, krenu u napad na Srbe. Zato je ova izjava Ise Mustafe bila netaktična i nezrela, pogotovu što smatram da se ni jedno ubisto, sa bilo koje strane ono dolazilo, ne može opravdavati niti smatrati patriotskim činom.

Srbi u pokrajini su i dalje na meti napada a mnogi i bez prava na sopstvenu imovinu. Upravo ste u Skupštini KiM spomenuli jedan takav slučaj?

Da. Na sednici sam spomenuo slučaj gospođe Nadežde Jovanović Srpkinje iz Prištine koja od 1999. godine živi kao raseljeno lice u Beogradu. Ona je nakon oružanih sukoba 1999. godine napustila Prištinu i na njenom zemljištu (katastarska opština Sofalija parcela 748/1) Ljuan Fazliu je bespravno sagradio tri kuće ukupne površine 1000 metara kvadratnih i bazen, iako svestan činjenice da zemljište nije njegovo. Gospođa Jovanović, vodila je sudski postupak protiv bespravnog prisvajač a za povraćaj imovine i pred Kosovskom agencijom za imovinu koja je donela odluku u njenu korist, odnosno da joj se bespravno prisvojena zemlja vrati. Pošto Kosovska agencija za imovinu ništa nije preduzela, gospođa Jovanović je bila primorana da se u skladu sa zakonom o Kosovskoj agenciji za imovinu obrati žalbenom veću Vrhovnog suda Kosova koje je usvojilo zahtev gospođe Jovanović i obavezalo Agenciju da vrati zemlju u posed gospođi Jovanović. Međutim i pored odluke Vrhovnog suda Kosova, Agencija ostaje gluva i ništa ne preduzima da se zemljište koje bespravni prisvajač nesmetano koristi vrati Nadeždi Jovanović, odnosno i pored odluke najveće pravosudne instance na Kosovu, Agencija za imovnu i Vrhovni sud Kosova i dalje ništa ne preduzimaju da se njihove odluke sprovedu i da Nadežda Jovanović dobije svoje zemljište nazad. Ljuan Fazliju sve ovo vreme nesmetano koristi zemljište, a ovo je samo jedan od brojnih slučajeva problema povraćaja bespravno prisvojene zemlje koje Albanci nesmetano koriste i čak pokušavaju da je i legalizuju. Na delu se pokazuje da ne postoji vladavina prava i da pravosuđe nije efikasno i nepristrasno kada su u pitanju Srbi.

Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na KiM, budući da i albanski mediji u pokrajini sve više pažnje posvećuju radikalnom ekstremizmu koji je sve prisutniji na KiM?

– Očigledno da je radikalni islamizam zaista velika opasnost za sve žitelje Kosova i što je najgore, čini mi se, da u ovom političkom vakuumu, sve više uzima maha. Jer kako navode prištinski mediji, sve je veći broj mladih Albanaca koji su u kandžama verskih vođa koji ih navode na odlazak na ratišta u Siriju i Irak ali i akcije koje su navodno u korist vere i verskih ideja. Zato su trenutno najveća pretnja na Kosovu i Srbima i Albancima upravo radikalni islamisti, ali zaista mislim da u tom smislu kosovska policija zaslužuje pohvale jer su brojni primeri sprečavanja akcija islamista, počev od hapšenja osumnjičenih kod jezera Badovac, potom u prištinskom naselju Grmija ali i nedavno ispred kapije manastra Visoki Dečani, gde veće zasluge pripadaju vojnicima KFOR-a.

 

Izvor: http://www.ikos.rs