Одлука привремених институција у Приштини о присвајању имовине Србије на Косову и Метохији је противправна и представља покушај легализације отимачине и пљачке, изјавио је данас директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

После састанка са представницима Српске листе, Ђурић је, на конференцији за новинаре у Влади Србије, рекао да је “револтиран чињеницом да поједини досовски кандидати”, попут Вука Јеремића и Саше Јанковића, нападају сопствену државу која се бори против отимачине.

“Управо ти и такви досовски политички представници су били на власти у време када је закувана и једнострано проглашена независност Косова”, рекао је Ђурић.

Он је напоменуо да је Јеремић био на највишим функцијама када је пребацивано одлучивање о Косову и Метохији из Уједињених нација у Европску унију.

Ђурић је указао да Владу Србије данас нападају они који су ћутали када су Албанци упадали у предузећа јужно од Ибра и заузимали хектаре плодних ораница и предузећа широм Косова и Метохије.

Према речима Ђурића, Албанци сада покушавају да правним насиљем потврде своју отимачину, а Јеремић и Јанковић, кандидати “досовског режима” нападају сопствену владу и државу и легитимне представнике српског народа на Косову и Метохији који се боре да спрече отимачину.

Ђурић је истакао да ће на првој следећој седници Владе Србије тражити да се поништи одлука приштинских институција о присвајању имовине.

Одлука о присвајању имовине, оценио је Ђурић, “представља ратни поклич приштинског сепаратистичког руководства које својим грађанима нема ништа да понуди осим сукоба са Србима, Србијом и оним што је остало од српског народа на подручју наше јужне покрајине”.

Ђурић је поручио да ће се Србија против одлуке приштинских власти борити свим правним и политичким средствима, али и “другим средствима којима располаже” и да ће стати на пут правном и политичком насиљу.

Према Ђурићу, одлука приштинских власти о присвајању имовине остаће мртво слово на папиру.

Заменик премијера Косова Бранимир Стојановић је рекао да нико није консултовао српске представнике у институцијама на Косову када је донета одлука о присвајању имовине.

“Од ове одлуке неће имати користи нико и она ће бити само за дневно политичку употребу”, закључио је Стојановић.

Влада Косова донела је одлуку да се сва непокретна имовина регирстрована на име СФРЈ, Србије и АП Косово региструје на име Косова као власника.

Како је објављено на сајту косовске владе, на основу одлуке коју је потписао премијер Иса Мустафа сва непокретна имовина регистрована на име СФРЈ, односно Републике Србије и Аутономне Покрајине Косово, региструје се на име Републике Косово као власника имовине.

Како преноси Б92 под овом одлуком Владе у Приштини се подразумева сва непокретна имовина која је била уписана на име СФРЈ, а затим и Републике Србије као сукцесора.

Конкретно реч је о:

Земљишту које је власништво Републике Србије у износу од 29% од укупног земљишта на КиМ (према подацима Републичког геодетског завода). Објектима, и то 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадратна метра пословних зграда, 24.688 квадратних метара стамбених зграда, 3.973 квадратна метра објеката посебне намене, 753.916 квадратних метара других грађевинских објеката, ресторана, одмаралишта, спортских објеката…

Државном уделу у привредним субјектима попут РМХК Трепча а.д., Ски-центар Брезовица д.о.о., Лола Лешак, Космет превоз. Државним предузећима и њиховој целокупној инфраструктури попут Железнице Србије, Електропривреде (ЈП Површински копови, ЈП Термоелектране Обилић, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Електрокосмет, ЈП Зубин Поток), ЈП ПТТ Србија, ЈП Србија шуме, НИС Петрол – Југопетрол, ЈП Аеродром Приштина, ЈП Национални парк Шара.

Посредством Фонда федерације за кредитирање недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као и тадашњег институционалног инвестирања у периоду од 1966. до 1990. на подручје Косова и Метохије усмерено је око 4,37 милијарди долара са учешћем Србије у формирању свих средстава око 35,4 % или око 1,6 милијарди долара.

Фонд за развој Републике Србије као резултат својих активности од 1990. до 1999. године има удео у власништву 155 предузећа на КиМ.

Предузећа из Србије су, осим регулисаног зајма за препород Србије, путем непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширењу материјалне базе Косова и Метохије, где су најзначајнији носиоци били Застава Крагујевац (фабрика ауто-делова у Пећи и Истоку и амортизера у Приштини), Лола корпорација (погони у Лешку, Зубином Потоку и Штрпцу), Термовент (погони у Липљану и Ораховцу).

Одлуку коју је донела Влада Косова потписао је премијер Косова Иса Мустафа.

 

Извор: Данас / Фото: Фонет/Зоран Мрђа