Процес формирања привремених институција у Приштини је на површину почео да мами политичке маргиналце и ловце у мутном, који би, уместо да распаљују анимозитете српског народа према својим сународницима на Косову и Метохији и отежавају њихову борбу за голи опстанак, требало да, ако су опште у стању, на озбиљан начин говоре о будућности наше јужне покрајине, а не да добацују из прикрајка изанђале пароле.
Ти злуради кибицери знају да пароле, колико год биле бомбастичне, нису замена за озбиљну политику и да би укључивање у озбиљан дијалог о Косову и Метохији заправо на светлост дана изнело чињеницу да они никакве политике и немају и да не умеју ништа друго осим да злобно добацују и мрзе све оне који би нешто да ураде за своју државу.
После Саше Јанковића, који се никада није ни издавао за неког великог патриоту, данас је политичке представнике Срба на КиМ познатим арсеналом лажи и клевета напао и Бошко Обрадовић, послушни питомац и клијент амбасада западних земаља у Београду, чију политику, ако би не дај Боже, био у прилици да је реализује, не би преживели ни Срби на Косовy и Метохији, ни Србија.
О томе шта би Срби на Косову и Метохији требало да чине и са ким да разговарају мишљење је изнео и „чувени“ интелектуалац и подрумар Зоран Живковић, о чијој озбиљности и патриотизму најречитије говори то што је као премијер, уместо да учини нешто за Косово и Метохију, радије размишљао о томе како да увећа своје винограде.
Не желимо да спекулишемо о изворима мржње коју они сви заједно гаје према убедљиво најкредибилнијем политичару у Србији Александру Вучићу, али поручујемо им да макар покушају да га мрзе на неки пристојнији начин, а не тако што ће у својим отровним изливима гнева злоупотребљавати напаћени српски народ на Косову и Метохији.
