Dragi građani,

Zločinci su se postarali da nam svako proleće počne sa tugom u srcu i sećanjem na naše nevino stradale građane.

Pre nedelju dana smo se sećali etničkog čišćenja, 17. marta 2004. godine koji se ne bi dogodio da nije bilo 24. marta 1999. godine i početka agresije NATO na suverenu i ponosnu Srbiju.

I ako me pitate šta se promenilo za ovih 19 godina u svetu i odnosu prema Srbiji, nemam mnogo dobrog da vam kažem. I danas nas ucenjuju i pritiskaju. I danas bi o našoj zemlji da oni odlučuju. I danas se čude otkud nam ovaj ponos. I danas se čude kako smo opstali.

Srbi i danas trpe posledice NATO agresije. Najbolji sinovi u kćeri našeg naroda ginuli su i 1999. ali ginu i danas. Bolesti koje su posledica tog bombardovanja odnose živote svakog dana.

Poštovani prijatelji, obeležavanjem današnjeg dana pokazujemo poštovanje prema onima koji su na oltar otadžbine položili ono najvrednije, svoj život. Sećajući se njih, pamtimo i ne zaboravljamo, a to je jedini način da nam se isto ne ponovi.