Mi se ne plašimo pritisaka. Čak smo ovih dana poručili, da ukoliko Skupština usvoji zakon koji jasno krši mnoge odredbe Ustava, da ćemo u tom slučaju podneti žalbu Ustavnom sudu Kosova. Dokle god imamo odgovorne predstavnike Srba u institucijama, dotle ćemo štititi naše vitalne i nacionalne interese i očuvati legitimitet Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN- istakao je Simić
Predlogom i usvajanjem Rezolucije u Skupštini Kosova o prekidu dijaloga sa Beogradom daje se legitimitet ideji koja je prisutna u Prištini a to je prekid dijaloga i procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Usvajanjem ove Rezolucije jasno je uočljivo politički destruktivno raspoloženje albanskih političkih predstavnika prema dijalogu koji se vodi u Briselu”. Ovim rečima Slavko Simić šef poslaničkog kluba Srpske liste odgovara na pitanje „Jedinstva” kako komentariše Rezoluciju koju su krajem prošle nedelje usvojili poslanici Skupštine Kosova o prekidu dijaloga sa Beogradom do oslobođenja Ramuša Haradinaja i ukidanja optužnice protiv nekadašnjih pripadnika tzv. OVK. I dok ističe da je sudski proces koji je protiv Ramuša Haradinaja aktuelan u Francuskoj i koji je aktivan u Srbiji, odvojen od Briselskog dijaloga, Simić smatra da se ta dva procesa ne smeju upoređivati i zloupotrebljavati. „Mi od 1999. godine do danas imamo probleme zato što su Albanci mislili da neki procesi mogu da se reše i nametnu preko noći, ali to nije moguće. Zato imamo dijalog posredstvom kojeg tražimo tehnička i konstruktivna rešenja kako bi osigurali normalan, ravnopravan i perspektivan položaj srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji”, dodaje Simić.

Da li Priština pokušava prekidom pregovora izvršiti pritisak na međunarodnu zajednicu i Beograd da prihvate sve njihove uslove i zahteve i kako će se to odraziti na dalji tok dijaloga ?

Slavko Simić – Predsednik i šef poslaničkog kluba Srpske liste

Srpska lista apsolutno ne podržava ovakvu ideju. Radili smo i radićemo na tome da stvorimo pozitivnu atmosferu kod naših zajednica na Kosovu i Metohiji, ali za to je potrebna zajednička privrženost. Nadam se da će Brisel nakon ove Rezolucije konkretno zauzeti stav i tražiti od Prištine da donosi racionalne odluke. Jer, na Zapadnom Balkanu postoji puno problema, ali očigledno da Priština hoće sebe da ugradi u ovako složenu situaciju koju Brisel jedva pokušava da kontroliše. Dokle god imamo Vladu u Beogradu sa stavom i Vladu koja ima jasnu i definisanu politiku prema Kosovu i Metohiji, sigurno neće biti prihvaćeni nikakvi zahtevi niti uslovi a naš pregovarački tim u Briselu je pokazao koliko je privržen i posvećen dijalogu. Dakle Beograd i Srbi sa KiM nikada neće odustati od dijaloga i zato se nadam da će i Priština, nakon određenih sankcionisanja od strane međunarodne zajednice švatiti da je isključivo dijalog jedina realnost.

Mislite li da će EU preći preko uslovljavanja Prištine i jednostranog prekida pregovora, te reagovati kao potpredsednica Evropskog parlamenta Urlike Lunaček ili će Brisel poslati glas razuma?

Mislim da u ovoj situaciji svoj kredibilitet i autoritet treba da pokaže EU koja je garant potpisanih sporazuma i dijaloga. Jasno je da se dijalog nalazi u jednoj polukomi, potrebno je da bude što pre rehabilitovan. Isto tako je jasno da Priština politizuje sve procese i zato je veoma važno da mi budemo jasno opredeljni kao i do sada a svoju pregovaračku poziciju albanski politički lideri veoma brzo će izgubiti ukoliko nastave da traže alibi kroz centralne institucije.

Da li je na sastanku predstavnika Srpske liste i generalnog sekretara OEBS-a Lamberta Zanijera bilo reči o najnovijem potezu Prištine ali i o formiranju ZSO?

U prethodnih nekoliko meseci Kosovo i Metohiju su posetili mnogi međunarodni zvaničnici, Johanes Han, Federika Mogerini, Boris Džonson, Jans Stoltenberg, Tanja Fajon, zatim delegacija američkih kongresmena i mnogi drugi zvaničnici sa kojima su predstavnici Srpske liste imali sastanke. Poslednji sastanak imali smo sa generalnim sekretarom OEBS-a gospodinom Lambertom Zanijerom i svi ti sastanci i te kako imaju pozitivnog političkog efekta. To su izuzetne prilike da donosioce odluka u uticajnim državama iz prve ruke obavestimo o problemima sa kojima se suočava srpski narod i da iznesemo viđenje političke stvarnosti i budućnosti na KiM. U svim tim razgovorima kao primarnu temu namećemo formiranje ZSO i ključne probleme kao što su opstanak, povratak interno raseljenih lica ali i jednostrane zakonodavne i političke odluke koje Priština donosi kroz institucije, a naši sagovornici su saglasni sa nama da je isključivo dijalog mehanizam za rešavanje nesuglasica i problema i da Priština mora mnogo odgovornije i ozbiljnije da pristupi ključnim problemima sa kojima se suočavaju Srbi.

Hašim Tači je uporan u nameri da Bezbednosne snage Kosova transformiše u „vojsku” , uprkos protivljenju SAD, Nato i protivno Ustavu Kosova po kojem je nophodna saglasnost manjinskih zajednica . Da li će Tači uprkos svemu pa i protiv sopstvenog Ustava krenuti da „ozakoni” takozvane oružane snage Kosova ?

Očigledno je da kosovske političke strukture na KiM žele da preduzmu i stvore pravne procedure kako bi Bezbednosne snage Kosova transformisale u “oružane snage”. Očigledno je i da je među albanskim političkim liderima prisutno trvenje oko toga ko je i koliko zaslužan za pokretanje ideja i inicijativa koje ne doprinose miru i stabilnosti. Hašim Tači i dalje želi političku moć a formiranjem “vojske” očito da želi da marginalizuje ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju građani i na koje vlastn u Prištini nemaju odgovore. Mislim da se ovim potezom Hašim Tači vodi isključivo svojim političkim interesom, ali sam siguran da je time sebi dao auto gol.Srpski politički predstavnici su izgradili izuzetnu saradnju i partnerski odnos sa Američkom ambasadom u Prištini koja ima relevantan uticaj u donošenju političkih odluka na Kosovu a iz koje su poslali jasnu poruku Tačiju da se pomenuti zakon o “vojsci” može usvojiti samo u okviru Ustavnih promena i uz podršku poslanika iz redova manjinskih zajednica. Mislim da će ukoliko bude ulazio u samostalni aranžman, ne samo Tači već i svi albanski politički lideri izgubiti poverenje međunarodne zajednice.

Kao predsednik Srpske liste često ste isticali da nikada nećete glasati za „vojsku Kosova”. Da li ima pritisaka na srpske poslanike i uopšte političke predstavnike Srba na KiM u tom smislu?

Siguran sam da niko od srpskih političkih predstavnika ne treba više da ponavlja i da se ponosi našim definisanim stavom da nećemo podržati ustavne amandmane, jer smatramo da je to moralna obaveza svih Srba koji učestvuju u radu centralnih institucija u Prištini. Mi se ne plašimo pritisaka. Čak smo ovih dana poručili, da ukoliko Skupština usvoji zakon koji jasno krši mnoge odredbe Ustava, da ćemo u tom slučaju podneti žalbu Ustavnom sudu Kosova. Dokle god imamo odgovorne predstavnike Srba u institucijama, dotle ćemo štititi naše vitalne i nacionalne interese i očuvati legitimitet Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Mi smo sve ovo vreme odolevali pritiscima pa čak i pozivima na neformalan razgovor na tu temu, jer je ona za nas oduvek bila irelevantna a tako će biti i ubuduće.

S obzirom na to da su srpski politički predstavnici napustili kosovske institucije zbog jednostranih Zakona o Trepči i Zakona o strateškim investicijama, pre oko pet meseci , da li razgovarate o povratku u kosovske institucije i koji su vaši uslovi da biste se vratili ?

Naš politički protest i dalje je aktivan jer ne želimo da dajemo legitimitet zakonima koji su jednostrani.Ti zakoni u praksi nisu sprovodivi i verujem da se u to uverila i Priština. Da bismo u ovom trenutku učestvovali u radu institucija, naš uslov je da se otpočne sa izradom statuta i da se krene sa uspostavljanjem ZSO. Za nas je veoma važno da se sprovede ono što je dogovoreno u Briselu, a ne ono što Albanci žele a to je da preko Ustavnog suda i postojećeg zakonodavnog sistema odbace ZSO kao instituciju koja treba da ima svoj integritet. Dakle, neophodno je nastaviti sa procesom dijaloga u Briselu, da se odmrzne proces formiranja ZSO i da se dogovore tehnički detalji oko izrade statuta na kome će raditi upravljački tim uz podršku srpskih političkih predstavnika i Vlade u Beogradu. Dakle veoma je važno da se pokaže odgovornost prema implementiranju ključnog sporazuma za srpski narod na Kosovu, koji bi omogućio stvaranje institucije sa relevantnim stepenom samostalnosti. U tom slučaju naše učešće u institucijama ne bi bilo upitno i nije ovde u pitanju da li smo prisutni u institucijama već je važno da nateramo Prištinu da budemo poštovani i uvaženi kao narod.

Osećate li strah Prištine da će možda izgubiti snažnu podršku SAD, koji su i kreatori takozvanog nezavisnog Kosova?

Uočljiv je strah Prištine i zbog toga što smo se mi politički predstavnici Srba dobro pozicionirali kod onih koji su glas i lice međunarodne zajednice na Kosovu. Tu upravo mislim na SAD i druge uticajne ambasade kao i Kancelariju EU. Verujte da sam kroz svoje iskustvo uvideo kolika je privrženost međunarodne zajednice postojala 2013. godine, a kolika je distanca sada napravljena kada su prisutni ekstremni politički momenti. Politička stabilnost na Kosovu nije u stanju da se održi ni deset dana, a mi smo pokazali da smo ozbiljan i konstruktivan politički činilac na Kosovu jer smo pokazali spremnost da gradimo partnerski odnos sa institucijama i poverenje među zajednicama a tu našu nameru su prepoznale i SAD , dok sa druge strane Prištini je cilj da politička situacija bude složena. R. Komazec

Izvor: Jedinstvo