Сиромашној шесточланој породици Станковић из косметског села Сливова стиже помоћ. Далибор Јевтић, министар за повратак у влади Косова, најавио им је скору изградњу куће. Дечаци у школи паметни и послушни

 

ТЕЖАК и чемеран живот шесточлане породице Станковић из села Сливова на Космету, Бисерке (35) и Негована (45) који са четворо деце живе у крајњој немаштини у старој руинираној кући – гануо је многе. После текста у “Новостима”, Фонду хуманости нашег листа јавили су се бројни читаоци са жељом да помогну. Најрадоснија вест пристигла је из косовског министарства за повратак, на челу са министром Далибором Јевтићем, који је најавио да ће ово министарство Станковићима саградити нову кућу.

– Изградња њихове куће је већ договорена, само тренутно радимо на прибављању неопходних дозвола око плаца на коме ће се градити објекат – речено нам је из овог министарства које, помаже не само повратничке, већ и социјално угрожене породице у изолованим срединама на Космету.

Да је условнији смештај и прави дом Станковићима преко потребан, прва је истакла Јована Станојевић Тодоровић (26), професорка у овдашњем истуреном одељењу Основне школе “Свети Сава” из Сушице код Грачанице.

– Браћа Станковић, њих тројица, похађају истурено одељење овдашње школе у којем имамо само пет ђака. Мали Никола (6) је у предшколском, Ненад (12) у шестом, а Алекса (14) у осмом разреду. Иако немају најосновнијих услова за живот, дечаци су веома паметни и послушни – испричала је млада професорка хемије из Грачанице, истичући да браћа на наставу често долазе у оскудној одећи и обући.

Неуслован смештај у старој и руинираној кући оставио је последице по здравље дечака. На то указују и суседи Станковића, који то илуструју чињеницом да најмлађи Никола, наочити дечак, црних крупних очију, још није проговорио. Дечаци имају и старијег брата Петра, који похађа Средњу пољопривредну школу у Гуштерици. Шесточлана породица живи од једне плате коју Негован заради у Комуналном предузећу у Грачаници.

– Пошто од супругове плате не можемо да обезбедимо ни најосновније намирнице, преживљавамо од стоке јер чувамо десет коза и четири краве – бојажљивим гласом каже нам мајка дечака, Бисерка, а оскудан намештај и земљани под у оронулој кућици од свега две просторије, говоре више од њених речи о томе да је овој породици неопходан условнији смештај.

Да је Станковићима најпотребнија нова кућа, говоре и њихови суседи и мештани овог села које се налази између Грачанице и Новог Брда.

– У селу је петнаестак српских кућа, живи око 25 мештана углавном старијих људи, а деци, која немају ниједно место за окупљање или излазак, најтеже је. Ипак, браћи Станковић је додатно тешко јер ни у својој кући не могу да се опусте или забаве као њихови вршњаци, пошто им буквално све недостаје – прича Љиљана Станковић, радница у школи, напомињући да у селу нема ни српског телефонског сигнала нити ТВ сигнала.

 

РАДОСТ И ОСМЕХ МАЛОГ НИКОЛЕ

Радосну вест да ће им се градити кућа, Станковићима је саопштила управо Јована Станојевић Тодоровић, професорка која је и указала на њихов тежак живот.

– Скромни и стидљиви дечаци Никола, Ненад и Алекса су вест о томе да ће добити кућа у први мах примили готово без реакције. Ипак, када сам им објаснила да ће у новој кући имати и своју собу и удобније лежајеве, а вероватно и жељени радни сто, први је радост показао дванаестогодишњи Ненад, док се најмлађи Никола, који још увек не говори, само осмехивао – прича ова хумана професорка, искрено се надајући да ће се с новом кућом поправити и здравствено стање најмлађег од браће Станковић.

 

Извор: Новости