Ми се не плашимо притисака. Чак смо ових дана поручили, да уколико Скупштина усвоји закон који јасно крши многе одредбе Устава, да ћемо у том случају поднети жалбу Уставном суду Косова. Докле год имамо одговорне представнике Срба у институцијама, дотле ћемо штитити наше виталне и националне интересе и очувати легитимитет Резолуције 1244 Савета безбедности УН- истакао је Симић
Предлогом и усвајањем Резолуције у Скупштини Косова о прекиду дијалога са Београдом даје се легитимитет идеји која је присутна у Приштини а то је прекид дијалога и процеса нормализације односа између Београда и Приштине. Усвајањем ове Резолуције јасно је уочљиво политички деструктивно расположење албанских политичких представника према дијалогу који се води у Бриселу”. Овим речима Славко Симић шеф посланичког клуба Српске листе одговара на питање „Јединства” како коментарише Резолуцију коју су крајем прошле недеље усвојили посланици Скупштине Косова о прекиду дијалога са Београдом до ослобођења Рамуша Харадинаја и укидања оптужнице против некадашњих припадника тзв. ОВК. И док истиче да је судски процес који је против Рамуша Харадинаја актуелан у Француској и који је активан у Србији, одвојен од Бриселског дијалога, Симић сматра да се та два процеса не смеју упоређивати и злоупотребљавати. „Ми од 1999. године до данас имамо проблеме зато што су Албанци мислили да неки процеси могу да се реше и наметну преко ноћи, али то није могуће. Зато имамо дијалог посредством којег тражимо техничка и конструктивна решења како би осигурали нормалан, равноправан и перспективан положај српског народа који живи на Косову и Метохији”, додаје Симић.

Да ли Приштина покушава прекидом преговора извршити притисак на међународну заједницу и Београд да прихвате све њихове услове и захтеве и како ће се то одразити на даљи ток дијалога ?

Славко Симић – Председник и шеф посланичког клуба Српске листе

Српска листа апсолутно не подржава овакву идеју. Радили смо и радићемо на томе да створимо позитивну атмосферу код наших заједница на Косову и Метохији, али за то је потребна заједничка приврженост. Надам се да ће Брисел након ове Резолуције конкретно заузети став и тражити од Приштине да доноси рационалне одлуке. Јер, на Западном Балкану постоји пуно проблема, али очигледно да Приштина хоће себе да угради у овако сложену ситуацију коју Брисел једва покушава да контролише. Докле год имамо Владу у Београду са ставом и Владу која има јасну и дефинисану политику према Косову и Метохији, сигурно неће бити прихваћени никакви захтеви нити услови а наш преговарачки тим у Бриселу је показао колико је привржен и посвећен дијалогу. Дакле Београд и Срби са КиМ никада неће одустати од дијалога и зато се надам да ће и Приштина, након одређених санкционисања од стране међународне заједнице шватити да је искључиво дијалог једина реалност.

Мислите ли да ће ЕУ прећи преко условљавања Приштине и једностраног прекида преговора, те реаговати као потпредседница Европског парламента Урлике Луначек или ће Брисел послати глас разума?

Мислим да у овој ситуацији свој кредибилитет и ауторитет треба да покаже ЕУ која је гарант потписаних споразума и дијалога. Јасно је да се дијалог налази у једној полукоми, потребно је да буде што пре рехабилитован. Исто тако је јасно да Приштина политизује све процесе и зато је веома важно да ми будемо јасно опредељни као и до сада а своју преговарачку позицију албански политички лидери веома брзо ће изгубити уколико наставе да траже алиби кроз централне институције.

Да ли је на састанку представника Српске листе и генералног секретара ОЕБС-а Ламберта Занијера било речи о најновијем потезу Приштине али и о формирању ЗСО?

У претходних неколико месеци Косово и Метохију су посетили многи међународни званичници, Јоханес Хан, Федерика Могерини, Борис Џонсон, Јанс Столтенберг, Тања Фајон, затим делегација америчких конгресмена и многи други званичници са којима су представници Српске листе имали састанке. Последњи састанак имали смо са генералним секретаром ОЕБС-а господином Ламбертом Занијером и сви ти састанци и те како имају позитивног политичког ефекта. То су изузетне прилике да доносиоце одлука у утицајним државама из прве руке обавестимо о проблемима са којима се суочава српски народ и да изнесемо виђење политичке стварности и будућности на КиМ. У свим тим разговорима као примарну тему намећемо формирање ЗСО и кључне проблеме као што су опстанак, повратак интерно расељених лица али и једностране законодавне и политичке одлуке које Приштина доноси кроз институције, а наши саговорници су сагласни са нама да је искључиво дијалог механизам за решавање несугласица и проблема и да Приштина мора много одговорније и озбиљније да приступи кључним проблемима са којима се суочавају Срби.

Хашим Тачи је упоран у намери да Безбедносне снаге Косова трансформише у „војску” , упркос противљењу САД, Нато и противно Уставу Косова по којем је нопходна сагласност мањинских заједница . Да ли ће Тачи упркос свему па и против сопственог Устава кренути да „озакони” такозване оружане снаге Косова ?

Очигледно је да косовске политичке структуре на КиМ желе да предузму и створе правне процедуре како би Безбедносне снаге Косова трансформисале у “оружане снаге”. Очигледно је и да је међу албанским политичким лидерима присутно трвење око тога ко је и колико заслужан за покретање идеја и иницијатива које не доприносе миру и стабилности. Хашим Тачи и даље жели политичку моћ а формирањем “војске” очито да жели да маргинализује озбиљне проблеме са којима се суочавају грађани и на које властн у Приштини немају одговоре. Мислим да се овим потезом Хашим Тачи води искључиво својим политичким интересом, али сам сигуран да је тиме себи дао ауто гол.Српски политички представници су изградили изузетну сарадњу и партнерски однос са Америчком амбасадом у Приштини која има релевантан утицај у доношењу политичких одлука на Косову а из које су послали јасну поруку Тачију да се поменути закон о “војсци” може усвојити само у оквиру Уставних промена и уз подршку посланика из редова мањинских заједница. Мислим да ће уколико буде улазио у самостални аранжман, не само Тачи већ и сви албански политички лидери изгубити поверење међународне заједнице.

Као председник Српске листе често сте истицали да никада нећете гласати за „војску Косова”. Да ли има притисака на српске посланике и уопште политичке представнике Срба на КиМ у том смислу?

Сигуран сам да нико од српских политичких представника не треба више да понавља и да се поноси нашим дефинисаним ставом да нећемо подржати уставне амандмане, јер сматрамо да је то морална обавеза свих Срба који учествују у раду централних институција у Приштини. Ми се не плашимо притисака. Чак смо ових дана поручили, да уколико Скупштина усвоји закон који јасно крши многе одредбе Устава, да ћемо у том случају поднети жалбу Уставном суду Косова. Докле год имамо одговорне представнике Срба у институцијама, дотле ћемо штитити наше виталне и националне интересе и очувати легитимитет Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Ми смо све ово време одолевали притисцима па чак и позивима на неформалан разговор на ту тему, јер је она за нас одувек била ирелевантна а тако ће бити и убудуће.

С обзиром на то да су српски политички представници напустили косовске институције због једностраних Закона о Трепчи и Закона о стратешким инвестицијама, пре око пет месеци , да ли разговарате о повратку у косовске институције и који су ваши услови да бисте се вратили ?

Наш политички протест и даље је активан јер не желимо да дајемо легитимитет законима који су једнострани.Ти закони у пракси нису спроводиви и верујем да се у то уверила и Приштина. Да бисмо у овом тренутку учествовали у раду институција, наш услов је да се отпочне са израдом статута и да се крене са успостављањем ЗСО. За нас је веома важно да се спроведе оно што је договорено у Бриселу, а не оно што Албанци желе а то је да преко Уставног суда и постојећег законодавног система одбаце ЗСО као институцију која треба да има свој интегритет. Дакле, неопходно је наставити са процесом дијалога у Бриселу, да се одмрзне процес формирања ЗСО и да се договоре технички детаљи око израде статута на коме ће радити управљачки тим уз подршку српских политичких представника и Владе у Београду. Дакле веома је важно да се покаже одговорност према имплементирању кључног споразума за српски народ на Косову, који би омогућио стварање институције са релевантним степеном самосталности. У том случају наше учешће у институцијама не би било упитно и није овде у питању да ли смо присутни у институцијама већ је важно да натерамо Приштину да будемо поштовани и уважени као народ.

Осећате ли страх Приштине да ће можда изгубити снажну подршку САД, који су и креатори такозваног независног Косова?

Уочљив је страх Приштине и због тога што смо се ми политички представници Срба добро позиционирали код оних који су глас и лице међународне заједнице на Косову. Ту управо мислим на САД и друге утицајне амбасаде као и Канцеларију ЕУ. Верујте да сам кроз своје искуство увидео колика је приврженост међународне заједнице постојала 2013. године, а колика је дистанца сада направљена када су присутни екстремни политички моменти. Политичка стабилност на Косову није у стању да се одржи ни десет дана, а ми смо показали да смо озбиљан и конструктиван политички чинилац на Косову јер смо показали спремност да градимо партнерски однос са институцијама и поверење међу заједницама а ту нашу намеру су препознале и САД , док са друге стране Приштини је циљ да политичка ситуација буде сложена. Р. Комазец

Извор: Јединство