Gde su bili Jeremić Vuk Branković i njegov tadašnji šef Boris Tadić kada se u Prištini jednostrano proglašavala nezavisnost Kosova bili su sakriveni u mišjoj rupi i zbegu, uplašeni od sopstvenog naroda.

Odakle Jeremiću obraz da bilo koga poziva da polaže račune u vezi sa KiM nakon što je svojim neznanjem i diletantizmom odradio najveći mogući pi-ar za samoproglašeno Kosovo, upućujući Međunarodnom sudu pravde takvo pitanje na koje je umesto odgovora u korist Srbije i srpskog naroda dobio odgovor u korist Prištine i albanskog naroda, pita Srpska lista.

On i danas, ne samo da se ne izvinjava i ne posipa pepelom, već nastavlja da radi na štetu sopstvenog naroda na Kosovu i Metohiji, zamerajući nam što ne želimo da živimo u bezakonju i žaleći što više nismo prepušteni na milost i nemilost albanskim sudijama i tužiocima.

Poručuju Jeremiću i da se ne nada da će mu srpski narod posle „ovakvog bezobrazluka“ ikada ukazati dobrodošlicu na KiM, „a na dobrodošlicu eventualno može da računa u Prištini gde će možda zbog svega što je učinio za albanski narod jednoga dana u znak zahvalnosti dobiti spomenik, onako kako ga je dobio i Bil Klinton“.